Evropi potreban novi kurs
Striktna monetarna disciplina zajedno sa brutalnim uštedama u javnom sektoru jedini su način za spas zajedničke evropske valute, već mesecima ponavlja nemačka kancelarka Angela Merkel.
Do sada se otpor ovom službenom nemačkom stavu uglavnom formirao u takozvanom "južnom" ili mediteranskom EU bloku.
Od prošlog vikenda polako se uobličava alternativa takvom planu i na domaćem terenu. Nije problem u zajedničkoj valuti, problem je nedostatak volje za političkom integracijom unutar Evropske unije.
Treba učiniti korak napred ka zajedničkoj evropskoj državi, a da se ona ipak službeno ne zove jednom državom, saglasni su tri nemačke intelektualne veličine Jirgen Habermas, Peter Bofinger i Julian Nida-Rimelin u eseju u dnevniku Frankfurter Algemajne Cajtung.
U samo dva dana, njihovo pismo je poprimilo snagu novog manifesta nemačke socijaldemokratske političke scene.
Evropa je, kao i čitav razvijeni svet, preneta u sablasni paralelni univerzum koji su investicione banke i hedž-fondovi kreirali i postavili ga pored onog stvarnog u kome se realna roba i usluge razmenjuju za realni novac, stoji u manifestu.
Zaključak: bitka za povratak u realnu privredu ne može se voditi u uskim državno-nacionalnim okvirima, potrebna je ujedinjujuća snaga. U evropskom slučaju, to je Brisel.
"Prenošenje suvereniteta na zajedničke evropske institucije je ključna metoda da bi se fiskalna disciplina delotvorno provela, izgradio stabilni finansijski sistem, izravnale strukturne razlike između članica. Aktuelna kriza nije kriza zajedničke valute. Evro se dokazao kao stabilna valuta", navodi se u tekstu.
Autori manifesta zameraju konzervativnoj vladi u Berlinu da će insistiranjem na konsekventnoj politici štednje u kriznim evropskim ekonomijama samo oslabiti te ekonomije, zaustaviti rast, povećati nezaposlenost, i na kraju pogoršati opšte stanje.
Dalje se navodi da garancije kod zaduživanja EU članica treba da se socijalizuju, rizici izjednače, nacionalni suvereniteti ozbiljno podrežu.
Ukratko: svi garantuju za sve, ali i svi se mešaju sa svima. Suverena fiskalna i budžetna politika nacionalnih država postaje prošlost.
U tekstu se ne spominje direktno naziv "Ujedinjenih evropskih država", ali termini koji se upotrebljavaju ne ostavljaju puno prostora za različite interpretacije.
Politika preraspodele, prenošenje suvereniteta na transnacionalni nivo, supranacionalna demokratija, zajednička ustavotvorna skupština za promenu temeljnih EU dokumenata, referendum na kome bi građani nastupali u dvojnoj ulozi, i kao predstavnici evropskih naroda, i kao građani jedinstvene reformisane Unije - svi ti zahtevi idu smerom rađanja nove države sa sedištem u Briselu.
Brisanje granica?
Mogu li tri nemačka intelektualca da izbrišu državne i nacionalne granice na starom kontinentu, sve to u ime suprotstavljanja podivljalom globalnom financijskom kapitalizmu?
Za početak, njihov profesionalni status je neupitan. Jirgen Habermas je veliki, možda najveći živi filozof u Evropi. Peter Bofinger je lako prepoznatljiv kao jedini pristalica kejnzijanske ekonomske politike u Ekonomskom veću koje savetuje nemačku vladu, što znači da je zagovornik državne intervencije na kapitalističkim tržištima. Treći iz grupe, filozof Julian Nida-Rimelin je izdanak porodice koja je već dala nekoliko generacija društvenih teoretičara i umetnika.
Uz to, leđa im ojačava šef nemačkih socijaldemokrata Zigmar Gabriel, koji je prošlog meseca sa Habermasom, u njegovom minhenskom stanu, oblikovao plan spasavanja evra i zajedničke Evrope.
Plan je ispao radikalno suprotan od onoga što radi kancelarka Merkel, pa su komentari u Nemačkoj i Austriji jedinstveni: socijaldemokrati s vizijom kreću u bitku protiv konzervativaca koji bi štedeli na budućnosti.
Jedan problem ostaje pri tome teško rešiv: kako će to građani Evrope istovremeno biti državljani svojih nacionalnih i jedinstvene nadnacionalne države? "Tako što će se dogovarati", odgovaraju nemački intelektualci.
Habermas je poznat kao tvorac "Teorije komunikativnog delovanja", zamišljene tako da punoletni, zreli građani o svemu razgovaraju, pri čemu je pretpostavka da niko ne krši kodeks iskrenosti, odnosno ne laže, i na taj način kreiraju društvo u kom žive. U konkretnom slučaju, ideja je da produbljena komunikacija, nezaobilazno donosi produbljenu integraciju.
Dogovorna politika i ekonomija, nejasna državnost - to nekako zvuči poznato, barem onima koji su poznavali život u bivšoj Jugoslaviji.
Autor: Economy.rs
Prijavite se da biste objavili novi komentar
