Teslio

Stvar je vrlo jednostavna: Da, internet je ugrožen!, kaže Wolfgang Kleinwächter, profesor za internet politiku i regulaciju na Univerzitetu Aarhus.

Vinton G. Cerf, jedan od 'očeva' interneta, komentariše još dramatičnije: ''Slobodni internet danas je toliko snažno napadnut kao nikad pre. Zahuktava se međunarodni sukob - koji će odrediti budućnost interneta''.

Cenzura i kontrola - one prete slobodnim, otvorenim i globalnim mrežama. A njihova oružja su različita: neki sadržaji ili čitave stranice mogu biti blokirane, a veze oslabljene kako bi se stranice samo polako ili uopšte ne bi mogle otvoriti. Korisnici moraju registrovati svoje IP-adrese pod imenom, dok Vlasti stvaraju paralelne 'mreže' s vlastitim ponudama jezika kako korisnici ne bi težili zapadnim web-stranicama.

Internet se renacionalizuje: iz interneta nastaje intranet

''Najveći rizik je da se takozvani bezgranični internet dovede natrag u granice, koje poznajemo iz 20. veka'', kaže Kleinwächter. Internet se renacionalizuje: iz interneta nastaje intranet. Kina sa svojim intranetom 'Great Firewall' i Iran sa svojim 'Halal-Netz' su predvodnici takvog novog trenda.

Samo četiri vlade su 2002. cenzurisale mrežu: u međuvremenu to sada čini njih više od 40, kažu aktivisti. Upravo se u poslednje vreme skupljaju izveštaji iz Azije - od kada su u avgustu u Indiji izbili verski sukobi, vlast je blokirala internet stranice i korisničke račune društvenih medija, kako bi sprečili širenje glasina. Vijetnamsko vođstvo je izvelo blogere pred sud, dok su u Koreji bili blokirani profili kritičara vlade na društvenim mrežama.

No, i u afričkoj Etiopiji, u kojoj jedva jedan posto stanovništva ima pristup internetu, filtriraju se internet stranice, blokiraju veze i nadziru e-mailovi. Razlog je 'nacionalna sigurnost', kaže se diplomatskim jezikom.

Ljudska prava vrede na ulici isto kao i na internetu

Cenzura! Kontrola! Prema navodima organizacije ''Reporteri bez granica'' 29 internet aktivista i građana-novinara je ubijeno ove godine u svetu. Njih 127 trenutno je u zatvoru. Zapravo je sve to kršenje direktive Veća za ljudska prava Ujedinjenih nacija koje je još u proleće odlučilo: ljudska prava vrede na ulici isto kao i na internetu.

''To je jedna jako bitna tvrdnja'', kaže Kleinwächter, ''jer kroz nju postoje potpuno drugačiji instrumenti za kritikovanje zemalja koje kažu: 'Online je sve drugačije - mi moramo iz razloga nacionalne sigurnosti uvesti ograničenja.''

''Ipak, stvarnih sankcija nema, jedino sramota pred svetskom javnošću. To nije rešenje, ali pokazuje učinak'', misli Kleinwächter. Zapad je često kritikovao cenzuru u Kini ili Iranu, iako takođe nema čistu savest.

''U svetu postoji samo par davalaca internet usluga ili država, koje ne sprovode cenzuru'', kaže Jermyn Brooks, nezavisni predsednik Globalne mrežne inicijative (GNI). Kada to učine demokratske zemlje, to je odluka na temelju pomne rasprave, u kojim područjima trebaju biti cenzurisani štetni sadržaji. Najbolji primer je aktuelna rasprava u vezi videa o Muhamedu, koji trenutno kruži na webu i podstiče hiljade muslimana širom sveta na gnevne proteste u kojima naposletku bude ozleđenih i mrtvih. Treba li zabraniti širenje uvredljivog filma na internetu?

Crne liste nisu dovoljno transparentne

Švedska je uzor priključenosti na internet: oko 90 posto domaćinstva je spojeno na internet. Vlast nudi velik broj usluga online kako bi što više građana moglo učestvovati. Ta zemlja je na vrhu 'web-indeksa', kojim se meri rasprostranjenost i važnost interneta u 61 zemlji, a prvi put je predstavljen ove godine.

No, i Švedska blokira web stranice. Npr. one sa dečjom pornografijom, koje se unose na 'crnu listu'. Tako se sprečava pristup tom sadržaju. U načelu je to častan cilj, ali internet-aktivisti kritikuju da takve liste nisu dovoljno transparentne. Dalje kritike dolaze od strane odgovornih osoba za zaštitu podataka zbog čuvanja memorisanih telekomunikacionih podataka. To su još proletos uvele Švedska, kao i ostale članice Evropske unije. Korisnički podaci se sada snimaju šest meseci i mogu se naknadno pronaći.

''Ali, švedski sistem nije tako loš kao sistem u jednoj nedemokratskoj zemlji'', kaže Frank Belfrage, švedski zamenik ministra spoljnih poslova. ''Takav režim, koji građane prati uz pomoć interneta, čini to zbog zaštite antidemokratskog društva - a to je u potpunoj suprotnosti od onoga što mi činimo.''

Za mnoge zapadne firme je ka tome trgovanje 'nadzornim tehnologijama' jedan profitabilan posao - tehnologija za praćenje, koja omogućava uhođene računara ili stvaranje pokretnih profila. ''Upravo zapadne vlade ne ograničavaju takvu trgovinu. Oni ne kažu koje tehnologije se smeju gde izvoziti - to je jedan veliki problem'', kritikuje Eric King iz Privacy Internationala, nevladine organizacije koja prati izvozne puteve softvera za praćenje.

Pristup! Sloboda! Ima i dobrih vesti!

Njegov kolega, koji želi ostati anoniman, ispričao mu je o iranskim aktivistima: njihova računari bivaju hakovani, podaci se dostavljaju Vladi - s programom koji je razvijen u Nemačkoj, a prodaje ga britanska firma. Oni zahtevaju zabranu izvoza - no politika okleva: ideal susreće realnu politiku. ''Važno je da se pokrene rasprava koja će dovesti do bilo kakvih rezultata'', kaže Wolfgang Kleinwächter.

Ima i dobrih vesti: u Kini npr. oko deset posto korisnika pronalaze zaobilazne puteve za slobodne informacije, kao što su proxy-serveri ili šifrovane mreže. Često se pritom koriste TOR-mreže, koje omogućavaju korisnicima da ostanu anonimni na mreži, piše Deutsche Welle.

To doduše neće doneti nikakvu brzu promenu, misli Jermyn Brooks iz GNI-ja. Ali: ''Pre svega, kada se takvim zemljama ponude primereni zakoni i objasni da će se to pozitivno odraziti na njihovo privreda, nudi se prilika da se mrežu razvije u pravom smeru. Besplatno, otvoreno i globalno dostupno - kao što je internet izvorno i stvoren.''



Economy.rs