Teslio

Igrala sam se i ja lutkama kada sam bila mala ali, kada sam malo porasla, ispratila sam svoju sestru koja se pet godina duže bavi ovim sportom, pa sam tako i ja počela. 2000. godine nam je preminuo otac i bavljenje sportom mi je postao doslovno beg od svega. Tu sam upoznala dosta novih ljudi, stekla nove drugare i svidelo mi se. Tako sam počela da dolazim češće na treninge, a nakon prve medalje na evropskom Prvenstvu, znala sam da je to moj poziv. Tada je sve dobilo na ozbiljnosti.

 

Uh, nemamo dovoljno vremena da nabrojim sve međustanice, jer ih ima previše. Svako takmičenje je bitno na svoj način jer je svako iskustvo više i mogućnost da se isprobaju nove stvari i vidi gde i kako stojiš u svakom trenutku. Ali, ako bih trebala da nabrojim najbitnija, to ce svakako biti Evropsko 2004. kada sam uzela svoju prvu veliku medalju i odlučila da ću ovim sportom da se bavim i da budem najbolja, Evropsko 2006. kada sam osvojila dva zlata, Svetsko 2006. gde sam osvojila svoje prvo svetsko zlato, Mediteranske Igre 2009. i svoje prvo mediteransko zlato i naravno Svetsko prvenstvo 2010. gde sam postala ponovo prvakinja i dupla vicesampionka Sveta. Tada sam uzela kvotu i overila vizu za London...

 

 

To će definitivno biti rezultat iz decembra prošle godine, kada sam, na Kupu Srbije. ostvarila jedan poen više od svetskog rekorda. Zašto? Zato što sam u tom trenutku imala velikih problema sa povredom leđja i grudi koju nisam vrlo dugo mogla da sredim. Trpela sam užasne bolove, doslovno sam mogla samo težinu pištolja da držim u ruci i uspela sam da prevazidjem sve to i da ostanem dovoljno prisebna do samog kraja. Nazalost, rezultat nije ostvaren na finalu Kupa, zbog čega nije prihvaćen za zvanični državni rekord, ali to na kraju i nije toliko bitno. Drago mi je sto sam sebi dokazala da mogu fanastično da pucam ma kakav problem da imam.

 

 

Ja? Tiha? Hihihi moram da se nasmejem na to... Ok, tiha sam i povučena u društvu koje ne poznajem ili kada je prilika takva, ali u nekoj opuštenoj varijanti sa prijateljima sam sve samo ne tiha. Volim da se smejem, volim da se veselim, volim da uveseljavam ljude i volim da budem u okruženju pozitivnih ljudi. Pokušavam da napravim neki krug pozitivnih ljudi oko sebe jer se među takvim ljudima osećam dobro. Nisam bas neki ljubitelj izlazaka, vise volim sedeljk. Nekako su mi mirnije. Ipak sam ja mirni veseljak, hajde tako da se nazovem :)

 

Nemam FB Profil :)

 

Nažalost, mango dijeta se nije pokazala kao najbolji izbor za mene :) Šalu na stranu, već dva meseca sam na drugačijem režimu ishrane. Da sada ne bih nabrajala sta smem, a sta ne, reći cu samo šta volim da klopam, bila na režimu ili ne. Prvo mesto definitivno zauzima neka kremasta torta. Ne znam naziv, ne govorim o nekoj posebnoj torti, ali svaka kremasta torta, koja nije voćna, to je moj favorit. Sa drugaricom sam pre dve godine naisla na savrsene cokoladne torte u TC Ušće, pa sam brže bolje morala da proredim svoje odlaske tamo :) Volim palačinke, kombinacija nutela/plazma/banana, zatim meso, meso i meso... i od nedavno dimljeni losos. U Finskoj sam zavolela ribu. Ne znam o čemu je reč, ali tamo je riba fantastična! Kada bih konzumirala sve ono sto volim da jedem, to bi bilo fatalno!

 

U Beogradu je postavljen sat, a ja sam tada bila u Novom Sadu, osvajala Kup Srbije. Žao mi je što nisam prisustvovala, to je sigurno bio pravi doživljaj. Drago mi je sto je atmosfera pred Igre lagano počela da se zagreva i sto ćemo svi zajedno odbrojavati dane do Londona.

Moje pripreme teku dobro. Od osvajanja kvote 2010. godine samo sam nastavila trenažni proces. Uz pomoc Olimpijskog komiteta Srbije, išla sam na veći broj priprema, doslovno sam sve ostavila po strani kako bih se na miru spremala za London. Volim svoj sport, volim da pucam, volim da treniram i radujem se svakim pripremama. Takmičarski sam tip i obožavam nadmetanja, mogla bih svakog dana da se pripremam i takmičim. Što se tice konkurencije... Streljaštvo je malo specifičan sport u smislu da je izuzetno teško doći do kvote za Igre i da je doslovno svako, ko je obezbedio učešće sposoban da dodje do medalje. I to ne samo do medalje, već do zlata. Svaka devojka u mojim disciplinama jer opasan rival i nikoga ne smem da potcenim. Drago mi je sto na svom putu za London imam podrsku dve izuzetno bitne kompanije, a to su Telenor i Visa. Uz njih znam da ću biti daleko sigurnija i bezbrižnija u svojim pripremama.

 

Hm, to je već teže pitanje. Imamo stvarno veliki broj odličnih sportista i ekipa i bilo bi ružno da izdvojim samo neke od njih. Sigurna sam da ćemo se vratiti sa medaljama sa igara, a to je najvažnije!