Teslio

Srbija će do kraja 2013. godine biti u recesiji, procena je ekonomista Beogradske bankarske akademije (BBA) i Instituta ekonomskih nauka.

- Privredni rast je u prvom tromesečju ove godine bio niži za 1,3 procenata u odnosu na isti period 2011. godine. Pad je dosta veliki i zbog toga su naše ocene da će Srbija u narednih godinu i po dana, odnosno do kraja 2013. godine biti u recesiji, rekao je danas dekan BBA Hasan Hanić, na prezentaciji biltena "Makroekonomske analize i prognoze" koji izdaju ove institucije.

To zapažanje Hanić temelji i na podatku da je u prvom kvartalu ove godine Bruto domaći proizvod (BDP) zemlje pao za 0,5 odsto u odnosu na poslednji kvartal 2011. godine.

Situacija u okruženju i u svetu - kriza duga u evrozoni i pad uvozne tražnje, uticaće na izvoz zemlje, te u narednih godinu i po dana ne možemo očekivati porast ekonomske aktivnosti i rešenje problema nezaposlenosti, tvrdi Hanić.

On je podsetio da je Srbija u prošloj godini imala rast BDP-a od 1,6 odsto, 2010. godine oko jedan odsto, dok je 2009. godine imala pad od 3,5 procenata.

Kod nas se u makroekonomska kretanja redovno upliću i politički faktori - biće potrebno vreme da se formira vlada i da ona usvoji svoj ekonomski program koji će morati da uključi hitno rešavanje budžetskog deficita i rasta javnog duga, ocenio je on, navodeći da su procene da će javni dug do kraja godine dostići 50 odsto BDP-a.

Hanić je istakao i da zabrinjava ubrzano slabljenje dinara, koji je od početka godine u odnosu na evro 'oslabio' za deset procenata.

"Krajem januara imali smo odnos 104,6 dinara za evro, a danas je 115,5 dinara. Za nepuna četiri meseca dinar je oslabio preko deset procenata. To je izuzetno intenzivno slabljenje, možda u tako kratkom intervalu najintenzivnije u poslednjih nekoliko godina", ocenio je Hanić.

Ovaj ekonomista smatra da je do slabljenja dinara došlo "ne samo zbog neizvesnosti izbora, već i zbog odnosa ponude i tražnje za devizama".

Ponuda je slaba a to su uglavnom prilivi od izvoza proizvoda i usluga i strane direktne investicije koje u prethodnom periodu nismo imali, naglasio je on.

Hanić kaže da je došao do računice da je Narodna banka Srbije u poslednjih dvadeset dana u proseku dnevno intervenisala sa preko 27 miliona evra.

On je poručio da se dinar može stabilizovati i sprečiti njegove oscilacije na kratak rok ako ne postoji neki sistematski uzrok koji utiče na slabljenje dinara. Međutim, taj uzrok je kod nas prisutan i ogleda se u spoljnotrgovinskom deficitu i slaboj privrednoj aktivnosti u zemlji.

Prema oceni prodekana Beogradske bankarske akademije Zorana Grubišića, ne može se isključiti ni to da na slabljenje domaće valute utiču i devizne obaveze zemlje koje ove godine stižu na naplatu.

Iako ne postoji dobar uvid u ročnost tih obaveza, procene su da značajna suma za naplatu dospeva ove godine, odnosno oko 3,5 milijardi evra, ukazao je on objašnjavajući da sve to utiče na pojačanu tražnju za devizama i "pritisak" na dinar.

Autor: Economy.rs