Teslio

Iako zvuči kao moderna izmišljotina, naučnici su sve više uvereni da je socijalni stres ozbiljan problem koji nastaje zbog sve većih obaveza, sve više radnih sati i veštačkih stimulansa poput kofeina i nikotina.

Portal T prenosi da zabrinjava što socijalni stres ljude ne čini samo tupima ili prgavima, jer su simptomi socijalnog stresa vrlo slični simptomima putnog stresa (jet lag) koga prati osećaj pospanosti tokom dana, nemirne noći, česta potreba za kaloričnom hranom i opšta mrzovolja.

Razlika je u tome što se naše telo, kad sletimo u drugu vremensku zonu, prilagodi na novi ritam posle nekoliko dana.

"Kada putujemo u druge vremenske zone, doživećemo snažni "jet lag", kaže Rasel Foster, profesor neurologije na Univerzitetu u Oksfordu i dodaje da "čim se izložimo ciklusu tame i svetla u odredištu, naša tela počinju da se sinhronizuju s novim ritmom".

Problem je u tome što je socijalni stres hronično stanje za mnoge od nas i ne damo telu priliku da se prilagodi.

Sistemi u organizmu, kao što su probava, mozak, mišići, metabolizam ili sposobnost da spavamo rade u određenom ritmu, a razlog zbog kojeg znamo kad šta treba da radimo je što tela izlažemo dnevnom svetlu, objašnjavaju britanski naučnici.

Oni dodaju da receptori u oku registruju prisutnost svetla pa telo zna kad je dan ili noć, ali obzirom da je u moderni život uvedeno električno svetlo, naš biološki sat ne radi na način na koji je navikao i ljudski su interni satovi potpuno izvan ravnoteže.

Stručnjaci ukazuju da socijalni stres posredno uzrokuje i dugoročne zdravstvene probleme, jer zbog sve većeg socijalnog stresa više trošimo cigarete, alkohol i kofein, a tu je i povećana verovatnoća da patimo i od preterane debljine.


Autor: Economy.rs