Kako su štikle pokorile svet

Kategorija: Moda
Tagovi: Štikla, Štikle, Potpetice, Stil, Obuća, Seksipik, Privlacnost

Decenijama već simbol su ženstvenosti i glamura, ali, visoke potpetice nekada su bile rezervisane za muškarce... Divne, provokativne i seksi - štikle su sve to, često i mnogo više, ali, čak i žene koje "ne umeju da hodaju u ravnom" priznaće da nisu naročito praktične. Cipele sa štiklom nisu baš za šetnju ili vožnju. Potpetice se "zaglavljuju" u podlogama koje nisu savršene. Ženama u obući sa visokom petom "savetuje se" da se klone trave, leda, kaldrmisanih ulica i sjajno uglačanih mermernih podova na primer... Ali, cipele sa štiklom i nisu napravljene sa idejom da budu udobne. Napravljene su da budu lepe. I da žena koja ih nosi bude neodoljiva.

Kako je sve počelo?

"Obuća sa štiklom vekovima se koristila na Bliskom istoku kao idealna za jahanje", kaže Elizabet Semelhak iz Batinog Muzeja cipela u Torontu. Veština jahanja bila je od presudnog značaja za stilove borbe koji su bili na ceni u drevnoj Persiji (teritorija današnjeg Irana).

"Kada bi se vojnik uspravio jašući konja u trku, potpetice na cipelama držale su stopalo čvrsto u uzengijama, tako da bude dovoljno stabilan da može precizno da gađa strelom", objašnjava Semelhakova.

Krajem 16. veka, Persijom je vladao šah Abas, koji je imao najbrojniju i najbolje uvežbanu konjicu na svetu. I bio je vrlo zainteresovan da uspostavi dobre kontakte sa evropskim vladarima, ne bi li zajednički uspeli da poraze Otomansko carstvo. I tako su 1599. u Evropu stigli prvi diplomatski izaslanici persijskog šaha, na dvorove Rusije, Nemačke i Španije.

Persija je odjednom postala "in", a sve u vezi sa tradicijom i kulturom ove zemlje izazivalo je veliko interesovanje širom Zapadne Evrope. Stil njihove obuće oduševljeno su prihvatili pripadnici aristokratskog staleža, i odjednom u Evropi ništa nije bilo tako muževno i "opasno" kao muške cipele sa štiklom, prenosi BBC.

"Jedan od najefikasnijih načina da pokažete svoj status je kroz 'nepraktičnost'. Viša klasa kroz istoriju je u te svrhe koristila neudobnu, luksuznu odeću", objašnjava Semelhakova. "Raskošna toaleta za čiju su izradu potrošeni metri i metri najskupljih materijala poručuje 'ja ne radim u polju, ne moram da idem peške i mogu sebi ovo da dozvolim'."

Vlasnik najveće kolekcije cipela u istoriji (dobro, pre ere Imelde Markos) bio je upravo Luj XIV. Za velikog kralja, bio je prilično - nizak, svega 163 centimetra. Tu disproporciju između svog značaja i visine efikasno je rešavao cipelama sa štiklama visokim desetak centimetara, koje su često bile oslikane scenama iz lova ili značajnih bitaka. Same štikle i đonovi uvek su bili vatrenocrveni, i to iz dva razloga: ta konkretna boja je bila neverovatno skupa i simbolizovala je borbenost.

Plemići su, naravno, "odgovorili" podižući visinu štikle. Na blatnjavim ulicama evropskih gradova 17. veka ovakve cipele nisu imale nikakvu upotrebnu vrednost, ali upravo u tome je i bila poenta.

Ovaj modni trend zahvatio je čitavu Evropu, pa je i Čarls II od Engleske za portret nakon krunisanja pozirao u cipelama sa crvenom štiklom, u "francuskom stilu", iako je on za svoje vreme bio prilično visok - 185 centimetara.

Luj XIV je 1670. "podigao ulog" i izdao proglas kojim se samo njegovim dvoranima dozvoljava da nose obuću sa crvenim štiklama. I tako je, u teoriji, svako mogao da zna da li je neko blizak francuskom kralju samo bacivši pogled na obuću koju nosi. U praksi, naravno, "neovlašćene" imitacije mogle su se nabaviti ispod ruke.

Iako su cipele sa štiklom prvo nosili muškarci, u jednom trenutku među ženama je zavladala pomama za "muškobanjastom" modom, pa su tako i potpetice došle na red.

"Negde oko 1630. žene su počele da skraćuju kosu, i dodaju epolete na svoje kapute", kaže Semelhakova. "Pušile su na lulu, u modu su ušli šeširi i kape koje podsećaju na one za muškarce... I u jednom trenutku, i ženske cipele dobile su simbol muževnosti - štikle."

Od tog doba, evropska klasa držala se uniseks modela cipela sve do kraja 17. veka, kada stvari počinju da se menjaju.

"Tada štikle na muškim cipelama postaju četvrtastije, robusnije, a one na ženskoj obući postaju sve tanje i zaobljenije", kaže Helen Person, kustos u Muzeju Viktorije i Alberta u Londonu. "I vrhovi ženskih cipela postaju špicastiji, tako da kad 'provire' ispod raskošne haljine, žensko stopalo deluje malo i nežno."

Ako malo "premotamo unapred", stižemo do ere prosvetiteljstva. Obrazovanje postaje primarno, poštuje se racio, a praktičnost dobija na značaju. U Engleskoj, a zatim i širom Evrope, muškarci počinju da nose garderobu koja je praktična, pojednostavljena, povezana sa njihovim angažovanjem na upravljanju bilo imanjima, bilo zemljom. Tada su se muškarci konačno manuli nakita i tkanina jarkih boja i okrenuli se tamnijim, "trezvenijim" nijansama. Muška odeća više nije tako jasno označavala pripadnost određenoj klasi, ali su zato razlike među polovima postale naglašenije.

"To su začeci ideje o obrazovanom muškarcu - građaninu, bez obzira na poreklo", kaže Semehakova.

"Od žena se, sa druge strane, očekivalo da budu emotivne, sentimentalne i nije bilo neophodno da budu obrazovane. Uporedo sa tim, visoka štikla na ženskoj obući postaje sve poželjnija."

Do 1740. više nigde niste mogli da naletite na muškarca u cipelama sa štilklom, a visoke potpetice postale su poželjan element koji naglašava - ženstvenost.

Ali, samo pedesetak godina kasnije, štikle će nestati i sa ženske obuće. Odneće ih vihor Francuske revolucije koja je, uz mnogo važnije tekovine, promenila i odnos prema štiklama. Odjednom je postalo nepristojno pokazivati bilo koji znak noblesa: visina potpetica se smanjila, a dame su se ponovo približile zemlji.

Krajem 19. veka štikle su ponovo počele da ulaze u modu, i od tada su neprestano prisutne.

Danas skoro da ne možemo bez njih. Sve što je potrebno je da odaberete model, visinu i oblik pete, i, ipak, da posvetite malo vremena vežbanju. Nakon toga, svet vam je pod nogama.

Mondo.rs

Nema objavljenih komentara.


Prijavite se da biste objavili novi komentar
teslio
Blogovi, grupe, prijatelji, slike...