Teslio

Kod nas u Nišu kada vidiš auto sa tablicama PK, LE, PI, VR, ... ako si iole iskusan vozač znaš da možeš svašta da očekuješ. Pogotovo na ovim misterioznim kružnim tokovima koji su predizborno nikli na mestima gde su bili semafori. Ne radi se tu samo o spretnosti nego i o nepoznavanju matrice uhodanog saobraćaja u većem gradu. Saobraćajni eksperti sa lokalnim. niškim tablicama, najčešće trube, po nekad vređaju a boga mi umeju i da izađu iz auta da na brzinu nauče vozača iz grada bez semafora kako da se ponaša.

Slično je i u Beogradu. Automobili sa tablicama PN, ZR, SM, PO, ... su po difoltu neznalice i ostali učesnici u saobraćaju ih seku, ne propuštaju, ... Normalno i mi sa NI tablicama ne prolazimo mnogo bolje. Evo uzmimo moj primer.

Pre neki dan pošao na kafu u Kosovsku ulicu. To je ona ulica iza drage nam skupštine nam gde u Kafe Drinka i Ajsbar često ispijam espreso. Da ne bude da preuveličavam, vozim nekog karavana sa fabrički, veoma zatamnjenim staklima, ali na BG tablice. U toj Kosovskoj je nemoguća misija naći parking. Međutim meni se tog dana posrećilo. Idealno mesto, pod pravim uglom mi se pojavilo sa desne strane prema zadnjem delu skupštinskog zdanja. Međutim za sam branik mi se zalepio taksista. Ja pristojno uključim 4 migavca, i ubacim u rikverc... Uobičajena procedura koja u velikim gradovima daje rezultate. Međutim taksisti ne da ne pada na pamet da se povuče već počinje uporno da trubi. Sa desne strane slobodno parking mesto a sa leve jedan jedini slobodan sto koji pikiram u prepunoj bašti Ajsbara. Iza mene agresivan taksista koji osim što mene iritira uznemirio celu baštu. Većina naočara za sunce gleda ka nama. Ja čvrsto rešen da se parkiram pa da pijem kafu, taksista kao da ima posedovni list za celu lulicu, ne dozvoljava. Inače par dana pre toga mi se završilo evropsko prvenstvo u powerliftingu pa sam sa svojih 140 kg mišića još uvek u top formi, kako po snazi tako i vizuelno. Izbacim auto iz brzine, podignem ručnu, otkopčam pojas i izađem iz auta. Neko reče:

"Saće šorka."

Međutim nisam se dao zbuniti. Domaće vaspitanje pre svega:

"Izvinite, možete li, molim Vas, da se povučete pola metra.. Samo da se parkiram ovde."

Razgoračene oči taksiste i njegova zaleđena faca su mi sugerisale da nije očekivao nikog moje konstitucije za volanom:

"Naravno, naravno, ..."

Dok sam parkirao taksista mi je ljubazno pokazivao koliko sam daleko-blizu drugih automobila. Tek kada sam parkirao polako je krenuo srdačno mahnuvši.