Велико интересовање Американаца за међународно усвајање деце, конкретно деце из Русије, објашњава се пре свега релативно малим трошковима и великим избором здраве деце европске расе. Извор: РИА „Новости“.
У Русији је усвојен Федерални закон „О мерама деловања према лицима која су учествовала у кршењу основних људских права и слобода, као и права и слобода грађана Руске Федерације“, и већ је добио назив „Закон Диме Јаковљева“. Закон, који у потпуности забрањује америчким брачним паровима да усвајају руску сирочад, усвојен је у оба дома руског парламента, а 28. децембра га је потписао председник државе.
Документ је добио назив у знак сећања на руског дечака који је преминуо кривицом Американца-усвојитеља.
Диму је био усвојио амерички брачни пар Харисон. Дечак је имао непуне две године када је умро у страшним мукама. Његов усвојитељ, Мајлс Харисон, учинио је нешто што се никаквом логиком не може објаснити: једноставно је заборавио дете у свом аутомобилу, паркираном испред канцеларије. То се догодило 2008. за време највећих јулских врућина, у граду Херндон у Вирџинији.
Суд је утврдио да је Дима био везан безбедносним каишем за дечје седиште и непуних девет часова је полако умирао од високе температуре у аутомобилу.
Суђење Мајлсу Харисону, који је према извештавању америчких медија ангажовао скупог адвоката, трајало је свега 3 дана. Заборавног татицу, оптуженог за убиство без предумишљаја, судија Теренс Неј је у потпуности ослободио кривице. Америчка Јустиција је донела одлуку да Харисон није крив за смрт детета.
Злочин без казне
Када је реч о смрти усвојене деце из Русије, чак и у другим околностима, када очигледно није била у питању случајност, или о намерним окрутним злостављањима, кривци за те злочине често добијају несразмерно благу казну, или се потпуно ослобађају кривице.
На пример, брачни пар Крејвер у Пенсилванији проглашен је у новембру 2011. кривим за убиство без предумишљаја. Он је, наиме, убио усвојеног сина, седмогодишњег Вању Скоробогатова, а судија је изабрао минималну затворску казну од 16 месеци. С обзиром да су Крејвери провели у истражном затвору 19 месеци, једноставно су после суђења пуштени на слободу.
Американка Ненси Хансен из Тенесија, која је у Русији усвојила Артјома Савељева, у априлу 2010. је цинично спаковала седмогодишње дете у авион за Москву и послала га назад у Русију, и то без икакве пратње, само уз пропратну цедуљицу. После дуготрајне истраге и велике медијске кампање у руској штампи амерички суд је ипак скренуо пажњу несуђеној мамици на обавезу да исплати материјалну надокнаду детету од кога се одрекла.
У пролеће 2010. у Колораду су ухапшени Еделвина и Стив Лешчињски, који су усвојили три сестре из Русије. Откривено је да су усвојена деца била изложена бруталном кућном насиљу. Како се сазнало, девојчице нису само добијале батине, него су и злостављане на врло „креативан“ начин. Усвојитељи су их приморавали да раде склекове изнад даске са ексерима у пределу бедара, да раде стој на песницама и трче десетине километара. Свој систем кажњавања Лешчињски су оправдавали „потешкоћама у адаптацији“ усвојене деце из Русије. На крају су ови квази-родитељи пристали да сарађују са истражним органима и изречена им је само условна казна затвора.
Иако је недавно ступио на снагу руско-амерички међувладин споразум којим се регулишу питања процеса усвајања деце из Русије од стране Американаца и појачава контрола тог процеса, скандалозни случајеви се и даље дешавају. Вашингтон уопште није био одушевљен потписивањем билатералног споразума са Москвом и преузимањем додатних обавеза и гаранција на највишем нивоу, али је споразум 1. новембра ипак ступио на снагу. И поред свега, буквално почетком ове недеље руско Министарство спољних послова је врло оштрим тоном захтевало да се руском конзулу дозволи сусрет са шестогодишњим Максимом Бабајевом у Флориди, јер руске дипломате сматрају да је дете изложено насиљу у породици усвојитеља.
Бројке и судбине
На питање „Росијске газете“ како је уопште могуће да се дешавају такви шокантни случајеви, Чак Џонсон, руководилац специјализоване америчке организације „Национални савет за усвајање деце“, објаснио је да „неке породице не треба да усвајају децу, јер немају потребну мотивацију, нису припремљене и не знају како треба решавати специфичне проблеме усвојене деце“.
„У САД нам је познато 14 случајева насилне смрти усвојене деце из Русије, и родитељи који су за то одговорни већином су у затвору. Али било је и случајева када су ослобођени кривице. Сви родитељи углавном тврде да су њихова усвојена деца имала психичких проблема. Заиста, нека деца, усвојена из интерната у Русији, имала су извесних здравствених проблема. Међутим, родитељи сносе директну одговорност, јер су дужни бар да покушају да реше та питања, а ако то не постигну сопственим снагама, дужни су да се обрате стручњацима за помоћ. Данас у САД постоје сви услови за то. Ако усвојитељи радије решавају проблеме самостално, пребијајући децу на смрт, онда ће морати за то да одговарају“, рекао је раније „Росијској газети“ амерички експерт за међународно усвајање деце.
Москва тврди да се зна бар за осамнаесторо руске деце која су преминула због бруталног опхођења са њима у породицама америчких усвојитеља, а да их је далеко више страдало услед злостављања. Преко 60 хиљада деце је од почетка 1990-их из Русије одведено у Америку, у „топло породично гнездо“. Велико интересовање Американаца за међународно усвајање деце, конкретно деце из Русије, објашњава се пре свега релативно малим трошковима и великим избором здраве деце европске расе. Истине ради, треба истаћи да Американци из руских домова за незбринуту децу узимају и децу са разним обољењима.
Према подацима Стејт Департмента, Русија је после Кине и Етиопије на трећем месту по популарности међу америчким усвојитељима. Само у протеклих 5 година у САД је одведено преко 14 хиљада руске сирочади.
