Teslio

Јако давно, било је на свету једно острво, на коме су живела сва осећања и духовне драгоцености људи: Радост, Туга, Тачност и друге. Заједно са њима живела је и Љубав.Приметила су осећања, да острво тоне у океан и да ће ускоро потонути. Сва осећања су се укрцала на своје бродове и напустила острво. Једино Љубав није журила, и чекала је до последњег тренутка. И тек кад је видела да нема никаквог спаса за острво, почела је да зове у помоћ.

За пловидбу се спремао раскошни брод Богатства. Љубав га замоли да пође са њим, али  је Богатство рекло да је на броду много драгоцености, злата, сребра и другог,  и да за Љубав нема места.
Љубав се затим обратила Гордости, чији брод је следећи испловљавао...Али као одговор, Љубав је чула да ће њено присуство нарушити савршенство на броду Гордости.
Молбу за помоћ Љубав је упутила и Туги. „О, Љубави“ – одговорила је Туга, - „тако сам тужна, да морам да останем у усамљености.“
Са острва је отпливала и Радост, али је толико била занета весељем, да чак није ни чула молбу Љубави.
Одједном, Љубав зачу глас: „Дођи Љубави, узећу те са собом.“ Љубав угледа седог старца и била је тако срећна да је заборавила да га пита за име. И када су допливали до копна, Љубав је остала, а страц је отпловио даље. И тек пошто је брод нестао са видика, Љубав се присетила...Па она није ни захвалила старцу! Љубав се обратила Познању:
„Познање, реци ми, ко ме је спасао?“
„То је било Време“, одговори Познање.
„Време?“ – зачуди се Љубав, „Ради чега ми је оно помогло?“
Познање одговори: “Само Време зна и разуме, колико је у животу важна Љубав“.