Teslio

Узо деда свог унука,

Метн'о га на крило,

Па уз гусле певао му,

Шта је негда било.

Певао му српску славу,

И српске јунаке,

Певао му љуте битке

Муке свакојаке.

Деди око заблистало,

Па сузу пролива,

И унуку своме рече,

Да гусле целива.

Дете гусле целивало,

П 'онда пита живо:

"Је ли, деда, зашто сам ја

Те гусле целив'о?"

"Ти не схваташ, Српче мало!

Ми старији знамо!

Кад дорастеш, кад размислиш,

Каз'ће ти се само!"