Teslio

Из далеке земље дођох родном крају,

У малено село, својој родној кући.

Капију је стару ветар поломио,

Закључана врата и не могу ући.

Ко скамењен стадох пред рођеном кућом,

Из ока ми врела бисер суза лије.

Моја стара мајка откључава врата,

Гледа ме ко странца, познала ме није.

Гледам крушку ранку, необране шљиве,

Коров око куће, неоране њиве.

Тражио сам срећу, ал све беше лажно,

Јер све што сам стеко сада није важно.

Гледам стару кућу, нагризло је време,

У тој кући мајка одхранила мене.

У старости звала да је жеља мине,

Дођи родној кући док сам жива сине.

Ову пјесму отпјева Љуба Лукић