Teslio

Разбоље се зорна Зорка,

Са Цетиња црногорка.

На Цетињу високоме,

А у двору краљевоме. 

Њој долази мио тата,

Мио тата краљ Никола.

Па је пита: „Шћери Зорко,

Шта те боли црногорко?

Је ли рана од пребола,

Да доводим ја доктора?“

„Није рана од пребола,

Не доводи ми доктора,

Већ од туге и жалости.

Жао ми је ђеце моје,

Александра и Ђорђија,

И Милице јединице.

Ђеца ће се поскитати,

Поскитати по свијету,

Кано пчеле по свијету.

Свака рана покрај срца,

А срчана посред срца.”