Namaste serbia!

Categories: Kulinarstvo
Tags: Not tagged
4 comments

"Primedba - Ovaj blog sam napisao pre mesec dana, i kada je došao trenutak da objavim i napravim klik, kompjuter je odlučio da me izbojkotuje... i morao sam ponovo da napišem čitav blog! "

Sedim zatvoren između četiri bela zida moje male sobe, izgubljen u vremenu, negde daleko na zapadu. Tamo gde zima traje 6 meseci, gde i pingvini na -50 kažu da je prohladno. Dok čitam redove Mahabharate, osećam se kao da proživljavam skoro zaboravljenu prošlost indijske civilizacije. Podsećam se koliko sam fasciniran Dalekim Istokom, kulturom, jezicima i naravno kuhinjom. 

Kao i uvek istraživački duh u meni ne može da se smiri, i počinjem da se gubim u redovima i zamišljam da sam tamo; da prolazim ulicama gde su Hindu hramovi, crkve i džamije u igrađene jedne do drugih i gde opstaju vekovima.  Skoro da letim ulicama gde je Gara Marsala (skup začina), pored azota i kiseonika, element vazduha koji ljudi svakodnevno udišu i teče kroz krvotok i istoriju.

Opšte je poznato da etno restorani i nisu toliko etno kada se nalaze u drugoj zemlji, iz prostog razloga što žitelji tih zemalja ne podnose dobro začine i ukuse na koje nisu navikli. I niko tu nije kriv, restorani se prilagođavaju tržištu kako bi opstali. 

Meni je bila želja da radim rame uz rame sa jednim od indijskih kuvara i da naučim kako se to zaista tamo radi. Kritikovali su me zato što sanjarim, ali moji snovi su se uglavnom ostvarivali i doveli me tu gde danas jesam. Želeo sam da osetim vatru Tandori pećnice, znajući da ću snositi posledice, da probam "one čudne stvari"  koje su sastavni deo trpeze, na koje mozak većine ljudi nije navikao. 

Nakon napornog dana, ponudio sam kolegi da ga odvezem kući. Vreme je bilo kilavo, i nisam mogao da dozvolim da pešači kući. Sačekao sam ga da pogasi svetla u kuhinji i krenuli smo prema kolima. Napomenuo je da to veče treba da se čuje sa roditeljima, jer mu ugovaraju venčanje (sa ženom koju nikada nije video). Dovezao sam ga ispred kuće i tako se izgubli u priči o našim putešestvijima i kako smo se, eto, sreli baš ovde. Otišao je, uz obećanje da ćemo nastaviti priču sledećom prilikom. Osmeh je govorio da je bio iznenađen mojom zainteresovanošću za običaje zemlje u kojoj je Mahatma Gandi skoro poistovećen sa Bogom.

Nedelju dana kasnije, beše to utorak, i njegov slobodan dan. Zatvarajući restoran, setio sam se da treba da mu dam detanje o keteringu za sledeći dan. Sekund pre nego što ću završiti razgovor upitao je: " Ako nemaš ništa u planu, svrati!?". Upalih desni migavac i krenuh ka mestu koje ovde od milošte zovemo Tadž Mahal. 

Zazvonivši, pomislih da ćemo nastaviti priču tamo gde smo stali prethodni put. Kad je otvorio vrata, kari cunami je proleteo i skoro da me oborio sa nogu. Skoro onesvešćen od jakih mirisa koji su i dalje prodirali kroz polu-otvorena vrata, osmehnuo sam se i zakoračio. 

U sobi su sedeli njegovi cimeri koje sam jednom prilikom upoznao, pa ni tog prvog trenutka nisam stekao onaj osećaj neprijatnosti kad se prvi put ulazi u kuću. Ugostili su me, i otvorili limenku Badvajzera za dobrodošlicu. Stekao sam osećaj kao da je žurka ovde odavno počela. Dok cigarete dim se viori, Dhana (Dhanashekar Ramamoorthy, skraćeno Dana), je pokrenuo ritmove indijskog melosa. Sada sam već imao utisak da sam zaista u Indiji, a ne u Kanadi. Dekor je upotpunio moj prvi utisak. 

Razmenili smo nekoliko rečenica i izvinio što mora da napusti na trenutak. Otišao je u kuhinju, a ja sam ostao sa cimerima, koji su isto toliko inspirativne ličnosti koliko i Dana. Mi smo nastavili priču o Madrasu i britanskom kolonijalizmu, dok su istovremeno i u impulsima dopirali mirisi.  

Samo što sam završio svoju misao, Dana je izneo predjelo. Morao sam da primetim da su prsti osnovni escajg, i pored toga što su se nastolu nalazio srebrni set, oni vele da metal menja ukus, pa sam se prilagodio domaćinima. Prvi zalogaj i u ustima sam osetio kako se varnica pretvara u razbuktali plamen, gde se iznad široke palete ukusa, poput crnog oblaka nadvila ljutina Duh papričice. 

Nisam želeo da se osećam kao slabić, ali papričica je dobila prvu rundu i suza se slila niz moje lice. Bezuspešno sam pokušavao da žar ugasim ledenim pivom. Oni su se smeškali i pitali da li sam u redu. I ja sam se osmehnuo i izustio : "Bolje Vas našao!". Pomislio sam ako je ovakav početak... ja ću do glavnog jela biti polu-živ, ali nije bilo tako... To je samo uvod da se otvori apetit. 

Ustao sam i uputio se u kuhinju, gde je Dana spremao glavno jelo. Tada sam mu pomenuo da se bavim fotografisanjem i pitao da li bi mu smetalo da ga fotografišem dok pravi jelo i ako nije problem da sa mnom podeli recept. Buktinja se već polako smirila i ponovo sam mogao da osetim sve mirise i ukuse. Kako sam se okrenuo ugledao sam zdelicu sa sosom, i uvhativši moj pogled Dana me je preduhitrio i ponudio da probam. U pitanju je bio višebojni hladan sos. Prvi zahvat kašikom i imao sam osećaj da sam mogao samo u tome da uživam celu noć! 

Dana je završavao drugo jelo i zajedno smo ga servirali. Ja sam stajao oduševljen onim što vidim. Dok stojim direktno iznad vatre inhaliram svoju dušu mirisima pečenog kikirikija.  Jelo je završeno i ja sam počeo da fotografišem jelo koje pleni ukusima, a ja sam Biryani da dočaram najbolje moguće. 

Biryani


Potrebno za jelo: 1 pile, ulje, crna slačica, kumin, zelene čili papričice, 10 g đumbir,beli luk,  1 crni luk, 2  

Potrebno za preliv :2 dl jogurta, sitno rendana/seckana šargarepa, 1/2 krastavca, 1 paradajz, 3g korijandera,3 g čilija, so, biber.

Pile marinirati u ulju i izgnječenom belom luku i rendanom đumbiru. Ostaviti u frižideru da se rashladi sat vremena. Potom piletinu posuti mešavinom navedenih začina i pržiti na tihoj vatri. Dodati sitno seckani beli luk, crni luk i paradajz. Meso opeći do 50%. paradajza, 3 g turmerik prah,  1 crveni čili,  3 g korijandera, 3 g cimeta,  3 g kardemona, 3 g karija, so i biber po ukusu. 200 g pirinča, so, voda. Pečeni kikiriki. 

U dublju posudu redjati naizmenično kuvani pirinač i piletinu. Naizmenično ,slojeve prelivati sosom u kom se peklo meso i posipati kikiriki. Završiti u rerni na 200 stepeni.  Servirati na tanjir i uživati u izazovu ovog jela. 

 

Dana i njegovi cimeri su bili sjajni domaćini i približili su me njihovoj kulturi za još jedan korak. Onaj ko ima priliku da bude njihov gost, biće mu drago što je bio, jer će Vam takođe stvoriti želju da ponovo budete njihov gost. 

Ja odlazim međ' moje zidove da nastavim da čitam redove indijskih epova... i maštam o danu kada ću kročiti na tlo narandžaste zemlje; zemlje gde se život vrednuje malo drugčije.

Do sledećeg puta,

Bon Appetite!

Chef011 

  • MAKPO
    Dugo te nije bilo Chef-e ;o)
    Chef-e, zato uvek uradi copy/paste ;o)

    Kao i uvek, lepo napisano i docarano!
    Sto se tice tih indijaca, sa njima nazalost imam veoma lose iskustvo zbog mirisa, koji me je skoro mogao pa ubiti, dok sam ziveo u zgradi gde pretezno su oni naseljeni.
    Svaka cast izuzetcima, nisu svi (srecom) isti ;o)

    Posto volim ljuto, moracu da probam ovaj recept jednog dana al' bez karija ;o)

    Hvala ti lepu pricu i recept, makar bio indijski ;o)

    Pozdrav
  • jagodica
    Namaste Chef011.Opet nam pravis zazubice i u citanju i u idejama sa receptima:)Eh sto nisi kao ovaj tbloger ..zagusi nas co'ek nacisto;)Pozdravcitj:)
  • SosoCoco
    Fantazija u mojoj glavi, idem da pokusam napraviti ovo jelo.
    Mnogo hvala na ispiraciji.
  • chef011
    @MAKPO veliki pozdrav za tebe i hvala na komentaru... iskustva su čudo. Drago mi je da si uživao.
    @Jagodica oh Jagodice iskreno razmisljam da prekinem svoj svakodnevni posao i posvetim se pisanju i putovanju, toliko se grizem sto ne mogu da pisem cesce i toliko mi nedostaje da pisem kad prodje vise od nekoliko dana... odacu ti jednu tajnu... pisem ja malo cesce, samo sto ne objavljujem sve... to drugo cete imati priliku da drzite u ruci :D
    @SOSOCOCO hvala ti i dobrodosla na stranicu ... nadam se da ces i dalje pratiti tekstove, a u medjuvremenu prelistaj ostale tekstove. Svaki komentar i kritika su dobrodosli. Pozdravi

Please login to post a comment
chef011
CANADA
Life is delicious