Imam prijatelja u realu.. o, daaaa...
Samo, nemam često za njih vremena...neću da ih „davim“…
Uglavnom popijemo kaficu.. piće.. kratko se porazgovaramo .. i svako pravac domu svome!
Mnogi od nas pišu na blogu nešto što ne bi rekli svojim prijateljima… što ne bi ispričali porodici… Pisanje je lakše od govora…
Redovnim čitanjem blogova, upoznajemo ljude. Zalazimo u dubine njihove duše koje nam možda nikada ne bi otkrili da nam žive u komšiluku....
Možda je blog čudan teren za upoznavanje ljudi, ali meni se dopada...
Ovde, na blogu, stekla sam nove prijatelje...
Samo da se zna...blogove pišem zbog sebe... ne zbog drugih... ali…ako neko, u tom mom pisanju može pronaći sličnost ili svoj "alter ego", onda sam srećna što sam uopšte u svemu ovome...
Ovde je sve opušteno i bezbrižno...lepo i lepršavo...Možemo pisati o svemu, bez bojazni da će nas neko uvrediti, poniziti..ismejati!
Mnogi imaju potrebu da nešto kažu..prenesu svoje emocije kroz text..sliku..forografiju!
Dapače, nekad se osećam glupo što pojedine snove ostavljam na vetrometini…hah..ipak..to jeste moj izbor!
Nismo mi porodica… Mi smo stranci koji se ponekad „dodirnu“ rečima… čitamo međusobne misli, puštamo jedni druge da možda i podelimo neku emociju..
Nema pretvaranja odmah vidiš nečiju srž....
Tako se vezujemo..neki nam postanu dragi..
Sad dolazim do srži...
Prvo sam upitala sebe..zašto sam otišla sa SCa..(već sam objasnila.. i ne želim da se ponavljam!)
Ali sada pitam VAS: zašto brišete blogove,postove..menjate profile..odlazite..dolazite..
(ne razumem).
Ne bih imala srca izbrisati svoje blogove...pa čak i onda kada bi me neko uvredio sa namerom!
Ostavila bi ih da čame i skupljaju prašinu, jer mi je žao osoba (nestvarno-stvarnih) koji su ga posećivali, koji su mi i dalje dragi..........
Uvek mi bude žao kada neko ode..bez razloga i pozdrava ,tada, odnosi deo sebe na koji sam navikla i bez koga ova blogosfera dobija ozonske rupe…
I znate šta..neću više da kukam...
Svako ima pravo da ode, kada i ako to poželi. Mi ostali možemo da žalimo, ili da ćutimo i pravimo se da nam je svejedno.
To je dokaz da je „blogovanje“ samo igra… koju previše ozbiljno shvatamo....
Neću se više osvrtati na VAS, koji tako lako nestajete!
Please login to post a comment
ali polako vracam stare blogove..pa nikom oni nisu dragi kao meni:)
...
..Ivy_Poison diskretna je...
...(pise a nista skoro ne kaze,da ne kazem ..."bebljivica"..
...
..preko tv-a,sc-a..neta ulaze nam...
...u dnevni boravak,spavacu sobu..itd..
..osobe kojima u privatnom zivotu nikad ne bi...
..otvorili kucna vrata...
...
Osecajni ljudi dele svoje misle, strahove, tuge, radost u blogovima .. i lepo je biti jedan deo njih :)
A ako nestanu ne zameri im dodje to da trebas pauzu od svega .. da celu energiju turis u realan zivot .. jel ko odlazi taj kad tad se vrati .. i lepo je onda naci drage osobe..
Izbor je na nama..Tzenim svačiju odluku..
No...nikad se nisam smatrala običnom, suviše intuitivna,realna i lepo vaspitana, smeta mi "ovde"..tj. "tamo" na čatu, prazna priča, vulgarizam i da ne nabrajam...
Takvi se odmah trpaju u koš "finih"..ja jesam takva..ali..da li zbog toga trebam biti odbačena...kritikovana,neprihvaćena..(a,to jesam)
Pitam se..šta se ceni na čatu:prostakluk, rečenice koje nemaju smisla,Šta...???
Zar ne misliš, da udaljeni od stvarnosti ulećemo u virtualne,da bismo prikrili unutrašnju prazninu, bežeći od stvarnog života stvaramo samo njegove surogate a ispraznost nadoknađujemo lažnim zanosom!!
Ako je tako, dopustiću sebi malo ljudskog milosrđa..i zalutaću, samo ponekad "čat krajolikom"...
Želim ti svako dobro...:)))