Teslio

Нормалност (обичајност) или болест – Опис Нормално се уклапа у стандардни тип; уобичајен, регуларан, односно природан; просечан по свим особеностима у погледу интелигенције, личности и емоционалног прилагођавања. Здравоуман односно без икаквих телесних, душевних или менталних поремећаја. Телесне разлике између мuшког и женског пола су веома различито као и биохемија која прати ту разликост. Два тела су једино компатабилне када се два пола мушко и женско споје, у томе је дезајн природе апсолутно правна, друге комбинацију је су у природним законима дефектни јел непостоје сврха за такву врсту користи, једина је сврха секса наставак врста! Хомосексуално телесно општење међу припадницима истог пола одвија се тако што мушкарац користи анални отвор и/или уста као замену за вагину, односно тако што жена користи језик, прст или играчку уместо пениса. Телесне карактеристике човека су такве да код њега уста служе за унос ваздуха, воде и хране, док анални отвор служи за избацивање производа његовог система за варење. Продужење човечије врсте, који је крајњи смисао и циљ сексуалног општења међу људима, није могуће ни преко уста, ни преко аналног отвора. То је једино могуће спајањем женског и мушког полног органа. Да ли онда хомосексуално телесно општење нормално и да ли може да произведе осећаје попут оних које се појављују у нормалним сексуалним односима? Из претходно наведеног јасно произилази да су хомосексуални односи потпуна супротност ономе што је природа наумила односно за шта су поједини органи код човека створени, односно да нису хомосексуални односи нису природни. У каквој је вези хомосексуализам са психичким и/или менталним поремећајима? При америчком псхијатријском удружењу све до 1973.г. хомосексуализам се сматрао за менталнo обољење. Роберт Л. Спитзер (рођен 1932.г.) сматра се за врхунског креатора савремене класификације менталних обољења и најутицајнијег психијатра 20. века. Управо је он био тај који(uz lobiranje homoseksualnog dela pshihijatara apa-a) одлучио да Америчка психијатријска асоцијација искључи хомосексуализам са списка менталних обољења и подведе га под новим именом: „сексуални поремећај” ( видети: American Psychological Asosiation – APA, Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders). Међутим, како је приметио др. David Holmes, одлука да се хомосексуалност скине са списка менталних обољења последица је промена у социјалној норми и јаког политичког притиска. Активиста и промотер геј идеје Simon Levy признаје да је геј лобирање сасвим јасно била она снага која је навела APA да рекласификује хомосексуализам. Другим речима, није наука већ политика главни фактор која је утицала на доношење ове одлуке. Ово признају чак и они који су својевремено подржали ову одлуку, односно били њени симпатизери . Наиме, резултати гласања су били такви да је од 30.000 чланова асоцијације, 5.584 чланова било за, док је 3.810 чланова било против те одлуке, односно само 31% чланова је учествовало у гласању, а одлука добила подршку од само 19% гласова APA. (http://www.aglp.org/pages/chistory.html) Како год био дефинисан, моћни Пентагон и после неколико деценија хомосексуализам класификује (и признаје) као ментално обољење; у вези са тим видети: http://www.usatoday.com/news/washington/2006-06-20-military-gay_x.htm 3. Физичко Здравље хомосексуалаца – западни медицински истраживачи већ дуже време указују на чињеницу да су хомосексуалци подложни великом броју зараза (у slang-у хомосексуалаца: „full house” или пуна кућа заразе, заражен од свега могућег), чињеницу коју водеће медијске куће у Србији не износе (verovatno sto imje zakonom zabranjeno da iznose bilo šta negetivno o homosekualizmu (i ako su podaci istiniti) kako nebi se „diskriminisalo”. Od kad je istina diskriminacija???), игноришу, па чак и цензуришу, што само указује на то колико су оне суштински корумпиране, непоуздане и у крајњој линији шкодљиве у информативном смислу. Према студији из 1982.г. објављеној у журналу Америчке медицинске асоцијације канцер ануса се код мушких хомосексуалаца јавља 50 пута чешће него код хетеросексуалаца. И студија објављена у New England Journal of Medicine из 1997.г. привукла је пажњу указајући да има чврсте повезаности између канцера ануса и мушког хомосексуализма. Шокантна је и статистика која указује на то да су 80% оболелих од сифилиса хомосексуалци, да је 1/3 хомосексуалаца заражено активним аноректалним херпесом, да је хламидијом заражено око 15% хомосексуалаца, као и да велики број паразита, бактерија и протозоа буја у хомосексалним круговима Студије стално указују да хомосексуалци имају изузетно висок степен инфекција попут: hepatitis B, hepatitis A, prostate cancer, colitis, enteritis, proctitis, и proctocolitis. Ова скупина инфекција има свој назив „Gay bowel syndrome” које се појављује код особа који практикују орални после аналног секса.

. Душевне Болести у Хомосексуализму

Душевни болести у хомосексаулцима је далеко више присутнија него код хетросексуалца, мноштво ћињеница постоје као потврда. Доказано је да су хомосексуалци два пута више покушавају само убиство. Научна истрага. У лондосникм London's University College. Др Apu Chakraborty налази да душевне болести у хомосексуалцима се појављује у алармантном вечем проценту него код хетросексуалаца, ово је невероватно осетљиво питање у коме су хомосексуалци веома (дефенсиве)одбранбени када се поведе оваква расправа.
Др Chakraborty и његова екипа је истраживала душевни поремећај међу 7,403 пунолетни особа из Лондона, пронашли су да је депресија, ангзајанитет, обсесија, компулсивни поремећаји, фобије, само повреде, мисли о само убиству као алкохоло и зависност од дроге драстично већи код хомсексуалца.
Конзумирање алкохола код хомосексуалца је 100% већи, као и депресија и само нанете повреда.

Dr. Chakraborty каже да су ови налази забринјавајући. Наши налази код хомосексуалца, лезбејки и бисексуалца потврђује раније студије изведене у ВБ, Америци и Канади. Ми предлажемо да народ који није хетросексуалан су у већем ризику менталним поремећајима, самобиству, зависност од дрога, само повређивање од хетросексуални особа„..

Дакле и друге изведене студије преко света доказује исто или сличне резултате:

Више студија изведено међу бројнијим становништвима у USA ( November American Psychologist (Vol. 56, No. 11) by Susan Cochran, PhD, an epidemiologist in the University of California, Los Angeles School of Public Health, co-autor многи, налазила је:))
Које доказују да хомосексуално друштво доживљава велик проценат нај тежи депресија, генерални anxiety disorder као и велику зависност од дрога и алкохола међу лезбејкама и хомосексуалној омладини.
Веће појаве понављајући депресије, мењање расположења, хемиске зависности и мисли о само убиство 15-54.г. међу хомосексуалцима.
Закључено је да хомосексуалци као ”мањина„ далеко више користе установе за душевно здравље , по проценту (више стотина процента) далеко више коштају државу за лечење од обични хетросексуални грађана!
”

Да пређемо на озбиљне научнике,. Дакле у Америчкој Псхијатријско Асоцијацији до 1973.г. Хомосексуалство се сматрало као ментална Болест, књига која је упућивала у разно разне менталне болести као критерије под којим се те болести треба лечити.
Роберт Л. Спитзер (рођен у Maју 22, 1932) човек који се сматра за врхунског архитекте савремене класификације ментални поремећаја, човек који се сматра за нај утицајнијег Психијатар 20-сто века је тај којије одлучио да избаци хомосексуалство из Из Приручника (APA list Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders (DSM-II)) списак менатлни премечаја и подведе под новим именом „сексуалним поремећају” („sexual orientation disturbance.”) . Као што се види Хомосексуализам научно се и даље сматра као поремећај! Разлог због којег је Спитзер избацијо педерастију каои менталну болест је једноставан. Спитеру је оставњено да води ревизију Диагностике и статистични приручник је остављено да реши да ли треба хомосексуалство оставити и даље у приручнику . Спитзер је решио да избаци хомосексуалство из приручника . Ментални премећаји се препознаје по томе да је особа distresed, погоршање фунционисања. Спитзер је одлучио да се хомосексуализам из брише из са списка ментални поремећаја и уместо тог описа се уведе нови опис „его-дистонична” хомосексуалност, што бе значило хомосексуалност које би вршило ојађење индувидуали.
Спитзер је изјавио да оваквим чином, ревизије приручника оставља могучност да се нађе решење да хомосексуализам буде слободан од ментални поремећаја. Наравно овакав став отвара питање да ли је спитерова одлука одлука знање западног нај еминентијег психијатра наше ере или је пак као што изгледа да личи акт политичког карактера.
Симпатизери одлуке АПА признају да је политика имала више утицаја на одлуку избацивање педерастије са списка ментзални поремечаја од науке. Политика је била главни разлог за такву одлуку.
Активиста и промотер идеје геј гене Simo Levy признаје да је геј активизација сасвим јасно снага која је навела APA да секласификује педерастију.
Резултати гласанја нису били импресивни. 5,584 до 3,810 од 30,000 чланова АПА, што би значило да само 37 0дсто је учествовало у гласању. Када се закључи избор у тотало само 20% организације АПА хје дало свој глас за отклањање хомосексуалства као болест из АПА приручника што би значило да до 80% чланова би могли да се противе таквој одлуци!
Ова одлукам није у потпуности елиминисала психолошку кодемнацију од ове данас прихваћеног понашања. Др.David Holmes је приметио„ због промена у социјални норми и јаког политичког притиска... хомосексуалство није у списку као душевни поремећај”
Другим речима није наука веч је политика главни фактор која је донела ову одлуку!
У прилог тог могућег политичког акта иде и сам чин одлуке моћног пентагона, убрајајући декадама касније хомосексуалство у списак ментални поремећаја! http://www.usatoday.com/news/washington/2006-06-20-military-gay_x.htm
Има они који тврде да је педерастија је генетски поремећај и као таква није више не природнија од имати црвену или црну. Таква расправа о гнетском пореклу педерсатије је сумњива сама по себи. Реци мо да је такав став истинит опет неби ништа променило, више врста поремећаја имају генетско порекло попур дебилизма, депресија као и скицофренија ни једна од ови поремечаја није збрисано из приручника!
Ово су разлози због чега се педерастија не ставља у списак душевни поремечаја, списак парафилија је веома сиромашан , да ли постоји добри разлози да се педерастија поново уврсти у списак душевни поремећаја ?

Постоји три карактеристике присутне у сваком душевном поремечају: дубина ојађења и и не нормално понашање. Може се рећи да ови маркери су у многим социјално конструктивни али педераство се може убацити у овај опис. Као што има многи хомосексуалаца који не желе своју сексуалну оријентацију...

Један од дугорочих циљева хомосексуалних покрета је платформа која је је имала свој захтев да се законе које се односе на секс и децу буду укинуте, њихов ултамативни циљ је достигнуће „сексуалне слободе” за „Хомосексуална права” не само једнака права за хомосексуалца и лезбејке али како они кажу сексуалну слободу за младе људе и децу. Овај њихов циљ није се променуо од када се артекулисао 1972-г
Enrique T. Rueda, The Homosexual Network (Old Greenwhich, Connecticut: The Devin Adair Company, 1982), p. 201

Педофелија и даље је против законита и у нашој култури је неморална промене у Америчкој АПА диагностични и статистичким управником су отворили нове расправе психолошке димензије педофилије.