Песници и стихови

Војислав Илић - Свети Сава

Categories: uncategorized
Tags: Vojislav Ilic, Pesnik, Stihovi, Sveti Sava
Nov 5, 2010. at 9:44 AM
Brdjanin

Vojislav Ilić

Ko udara tako pozno u dubini noćnog mira

Na kapiji zatvorenog svetogorskog manastira?

"Već je prošlo tavno veče i nema se ponoć hvata,

Sedi oci, kaludjeri otvorte mi teška vrata.

Svetlosti mi duša hoće, a odmora slabe noge,

Klonulo je moje telo, umorne su moje noge.

Al je krepka volja moja, što me noćas vama vodi,

Da posvetim život rodu,otadžbini i slobodi.

Prezreo sam carske dvore, carsku krunu i porfiru,

I sad evo svetlost tražim u skromnome manastiru.

Otvorte mi časni oci, manastirska teška vrata,

I primite carskog sina ko najmladjeg svoga brata...."

 

Zaškripaše teška vrata, a nad njima sova prnu

I s kreštanjem razvi krila i skloni se u noć crnu.

A na pragu hrama svetog, gde se Božje ime slavi,

Sa buktinjom, upaljenom,nastojnik se otac javi.

On buktinju gore diže, iznad svoje glave svete

I ugleda, čudeći se, bezazleno, boso dete.

Visoko mu bledo čelo, pomršene guste vlasi,

Ali čelo uzvišeno božanstvena mudrost krasi.

Za ruku ga starac uze, poljubi mu čelo bledo,

A kroz suze prošaputa: "Primamo te,milo čedo".

 

Vekovi su prohujali od čudesne one noći,

Vekovi su prohujali i mnogi će jošte proći.

Al to dete jošte živi, jer njegova živi slava,

Jer to dete beše Rastko, sin Nemanjin,Sveti Sava.

No comment. Be the first one.

Post Comment

You must be a member of this group to post comments. Join now!