Teslio

Napolju je padala odvratna kiša. Ona teška, najgušća. Konj je ušao u bar.. i stresao kišobran. Jednom brzim i kratkim pogledom stavio je do znanja barmenu da mu sipa njegovo omiljeno piće. Barmen je već znao šta treba da radi. On je bio uverziran a naposletku konj je bio stari gost. Konj skinu šešir a potom krajeve kaiša od mantila stavi u njegove džepove. Dok je odlučnim koracima prilazio starom mestu, stolici pored šanka, pogledom je osmotrio ambijent. Kao i obično.. puno dima. Uglavnom iste drugačije face. Svako u svom problemu. Svako iz svoje muke utopljen u nepreglenim tugama i dubinama čaše. Sažaljevao je taj narod. Ponekad bi mu se i gadio. Ali se nikad nije osetio drugačijim od njih. Sedajući za barsku stolicu.. Konj izbvadi tabakeru i iz nje pažljivim pokretima izvadi cigaretu i lupi je dva puta o sto da sabije duvan. Voleo je te sitne male rituale. Potom izvadi šibice, jer je nalazio nešto više u tome što je više voleo šibicama da pali cigaretu nego upaljačima.. i zapali cigaretu, optuhnu dubok dim.. a onda čašu prinese usnama i prepusti se čarima čula ukusa dok je prvi talas alkoholong pića pokušavao da preplavi njegov jezik.

Gde li samo grešim? - po hiljaditi put postavljao je pitanje sebi konj dok mu je u odrazu čaše stalno nešto šaputao Ivanin lik. Toliko se trudim oko nje da to postaje tragikomično. A opet ništa. Kao da ne postojim. Konj je tonuo dublje u misli.. sve dok u jednom trenutku nije začuo zvonki zvuk visokih potpetica kako prilazi džuboksu. Bilo je nešto u tom hodu.. u načinu u kojem je novčić padao u tu čudesnu mašinu.. a potom pesma...

http://www. youtube. com/watch? v=Wl8fKAYQuPk&feature=related

Konj je već po prvim taktovima njemu omiljene pesme okrenuo glavu da vidi ko je podesio džuboks na ovu njemu dobro poznatu melodiju. U njemu se probudi neko davno zaboravljeno osećanje pripadnosti.. ali ono nioje dugo trajalo jer ga je ubrzo zamenio osećaj bespomoćnosti kada je pogledom obuhvatio jako zgodnu ženu koja je iz nekog razloga išla ka njemu. Konj se sledi. On nije bio spreman na ovakvu situaciju. On je dođao ovde da pobegne. On se osećao kao da je otkriven u najskrivenijoj tajni. Zgodna dama je prilazila ka njemu sve dok Konj nije u čudu shvatio da ona ne ide ka njemu već ka barskoj stolici koja je bila pored njega. Dama sede i reče bartenderu.. Molim vas.. jedan martini.
Konj se naježi ob boje njenog glasa. Smetala mu je. Bila je jako lepa. Zar ni ovde nije mogao da ima mira? U Konju se se pomešale emocije i dešavala se bura dok je njegova spoljašnjost izgledala prilično zblanuto. Dama ga uhvati kajičkom oka a potom izvadi iz torbice dugačku crnu muštiklu i u nju stavi duvan i onda poče da brlja po torbici.. Konj ju je mirno gledao ne reagujući. Kada je ustanovila da nema čime da zapali cigaretu.. okrenula se Konju i nasmešila kao da mu porućuje da je nemoćna i da je samo on može spasiti. Konj je čvrsto držao svoj pogled na njoj ne menjajući izraz lica. Ona je na jedva vidljiv trenutak iznervira a potom okrenu i ljupko reče. Izvinite ser? Da li biste bili ljubazni da mi pripalite ovu cigaretu?
Naravno - odgovori Konj i izvadi tanane male šibice koje je uvek vukao sa sobom a potom joj pripali sigaretu...
- Hvala.. izgleda da sam negde zaturila svoj upaljač.. - nastavi ona.. - Ah od ovog vremena čini mi se da smo svi nešto rasejani.. ali vi ne delujete tako.. na trenutak usledila je mučna tišina od par sekundi.. a potom.. Moje ime je Moana.. - učtivo se predstavi dama.. Konj - reče Konj. Na belom princu.. Konj.. potom doda posle kraće pauze.. Osećala se neka napetost u razgovoru..

(nastaviće se)