Pomenulo se zimsko veče, salaš, ravnica, Vojvodina,
društvo oko vatre i tako to.
Da, to su zaista trenuci kojih se čovek mora sećati. I što je čudno al istinito, u tim trenutcima uglavnom nisi svestan koliko će ti to sećanje na taj trenutak jednog dana značiti al’ ponekad ko da imaš predosećanje da se tog momenta dešava nešto što će ti vezati sećanje, nisi svestan šta je to tako važno al’ ko da unapred znaš da jeste važno.
U mom zivotu je kraj dana oduvek znacio pocetak jednog drugacijeg dana,i skoro nikada to nije znacilo vreme za spavanje.
Vece,mrak,noc i sve sto je vezano za te stvari u meni izaziva neka osecanja mistike.Mozda to potice jos iz detinjstva kada smo se naslusali prica i pricica o baba-rogi i slicno.Secam se kako sam ja video svega i svacega da leluja po polumraku sobe u odsjaju "kreke-veso" kojoj se cak i cunak usija kad je moj deda nagari uvece pa pritvori “cug” da ugalj ne izgori brzo i da pecka drzi toplotu do ujutro.
Od civiluka su postajala rogata cudovista , od stolica i odela prebacenih preko stolica oblikovali su se likovi da bi im “ Dizni “ pozavideo.
Oblikovanje raznih likova od seni mi je uvek nanovo dolazilo u pamet kadgod bi ko decaci lezali na nasem poljancetu i zurili u nebo po kojem su trcali oblaci kumulusi i oblikovali likove,prelazili iz konja u sesir ili iz ribe u oblik kuce.
Secam se kako smo svi u glas klicali kad bi svi odreda uspeli da prepoznamo neki oblik u oblaku.Jedno vreme smo cak i devojcice zarazili sa time.One bi zarazene nason igron stavljale njihov veciti “lastis“, i sa nama ko neke mrcine provodili sate lezeci na nedja u travi zureci u nebo i pokusavajuci da prepoznaju neki oblik u oblaku.
Al pravo uzivanje u prepoznavanju likova je bilo nekoliko godina kasnije kad sam vec bio momcic i kad sam mogo ostati dugo napolje i posle smrkavanja.
Jos od dana kad smo ko deca lezali u travi primetijo sam da devojcice od istog oblacica od kojeg mi vidimo mac ili koplje one vide neki cvet il slicno.
Isto sam tako zapazio da su mene devojcice uvek vise volele jerbo sam ja naucen tim iskustvom povremeno odobravo i njima i potvrdjivo da vidim te cvetice i masnice.
To mi iskustvo jako pomoglo u pomenutim “momackim“ danima.
Kadgod bi zapao u sah-mat poziciju da nisam znavo sta cu pricati sa curom ja bi ko slucajno pogledo u nebo i u delicu sekunde bi pronalazio neku figuricu i onako ko iznenadjen govorio:vidi,vidi, onaj oblak ima oblik bla,bla,bla.
Veruj mi ja nisam sovinista i ne mislim nista lose za zene ali da ih je bilo lako obrlatiti,..............bilo je.
A noci oko logorske vatre su bile popularne kasnije kada sam bio vec “sokoro“ momak i kada smo noci i noci provodili na nocnim pecanjima na obali Tise. U tim sumama je po legendi Hun Atila , Madjarski vojskovodja Atila bic boziji, sakrijo svoje blago.
Kasnije predvece smo poljskim putevima biciklovima isli do prvog sela “Aradac“ i pecali gusku na kukuruz koji smo ko za ribu nabadali na udicu.
Seljaci su pustali guske ujutro ,one su same znale put do iza sela i uvece se vracale same kuci.Ulice su prosto vrvile od gusaka i njihovih siktanja.
Svaki copor je omao guska predvodnika i taj je guske vodio ceo dan po ataru u potragu za socnom travom a uvece ih vodio kuci.
Tako da ona izreka glupa ko guska………..nevazi. Guske i nisu tako glupe.
Nisu glupe al su bile teske i po 7-8 kila.Takvu jednu mi
“upecamo“ ili strelom ustrelimo i odnesemo na obalu Tise u sumu za veceru. Ali posto nemamo veliko posudje da ugrejemo vodu za "potparavanje guske" to jest surenje posle cupanja perja, mi joj samo izvadimo utrobu uvaljmo u glinu.
Sa obale reke uzmemo vode i zute gline og koje se prave keramicki lonci i napravimo blato da je bistro ko jogurt.To jako bistre utrljamo u paperje do same koze. Mora se zdravo dobro utrljati da svo paperje bude mokro i umazano od gline pa onda sa malo guscom glinom utrljamo ostatrak veceg perja i na kraju celu gusku ublozimo sa dosta gustom glinom tako da se oformi jedna velika glinena lopta u cijoj unutrasnjosti je guska. Nalozimu dobru jaku vatru i kad se vatra dobro razgori mi tako umotanu gusku u glinu ko neku dzinovsku loptu gurnemo u vatru i samo dodajemo drva.
Atmosferu mozes zamisliti.
Noc,suma,obala na 5-6 metara,samo zabe i cvrckove cujes a mi momci oko vatre pricamo i preopricavamo uglavnom svalerske podvige.
Guska se pece oko 2 sata. Kad glina skroz pobeli znaci da je pecena....a ako je pecena glina, oda je je i guska pecena. Onda izvadimo glinenu loptu iz vatre i polijemo je ladnom vodom iz Tise i glina oma popuca tako da je gusku lakse izvaditi.
A kad se glina odvoji od guske u glini ostane svo perje i ono sitno paperje i ostane samo cisto polubareno i polupeceno meso.Kazem polubareno zato sto se meso u sopstvenom saftu pece a voda nema kud ispariti pa se meso ujedno i skuva i zapece .
Doduse sa perjem ostane i kozura al’ ko kozuru jede pored ostalog mesa. Ja vam mogu kazati da tako pecenje nijedna rerna nemoze ispeci.taj ukus ni jedan savremen kuvar ne moze postici, to ko nije probo taj nezna sta je ukus svrzeg mesa.
E vidis pokadikad mi se u tim nocima cinilo da cu se tog secati iako nisam znao zasto jerbo mi nije bas izgledalo nesto posebno znacajno.
Znaci imao sam neki osecaj da su to trenutci koji su neponovljivi i da ima u tome neke vaznosti al nisam bio svestan sta je to i zasto je to tako.
EEEEJjjj kako mlad momak moze biti slep.Nije ni cudo sto se kaze da covek postane svestan sta mu nesto znaci , tek kada toga vise nema.
Ej mladosti lipa li si ......ali islepa li si....jako puno.
Пријавите се да бисте објавили нови коментар
Cudna je nasa genetska slika i cega se sve secamo kako starimo..ili sta sve ima uticaj na ans od dogadjaja ,ucenja i sl. od nasih baki i deda i naravno roditelja...
Ди ћеш на Арадац, да те вијаду Зуске, што им ловиш гуске, све на оним њиним АПНовима за пијац? ;)
Bilo to nekada davno u zemlji seljaka na brdovitom balkanu.....a danas se samo spominje...
Oklen si ti jarane.. ??? :)
Sto kazu Bosanci....nidje rupa a unutra pekmez.
A to o nasem secanju...hm...pa ima tu zdravo velike istine sta ti kazes....al' to klepi po usima tek kad sede pocnes vijati po glavi....
Al' neka.....da mi ovo ostatak zivota prozivimo u zdravlju i veselju pa nek i umremo za stotinjak godina.
Још локалпатриЈотскије МЗ Доља/ Црни шор, у шрех од Бикаре, БанаЦка улица...
Канда си млађи, помињеш ластиш и остале керефеке, дочим смо ми више волели да се сиграмо на Утринама. Када је чобан (заборавијо му име), млад али спретан, са шубаром, грудњаком, опаклијом, буџом и корбачом, дотериво стадо од стотинак цигаја на валов, фурт се пувко паметним пулинима ( само што укрштене речи у новинама нису решавали), парадиро. Имао их троје, а матори "шеф" (канда се звао Фицко), имао је о врату клечку да не трчи млого, а шегре Лела и Гара. Онак, учио нас да пуцамо корбачом, а када је био баш добре воље (или при новцима?), делио је с нама деранима чак и своју посластицу- кромпир шећер (е, Скробаро!).
То је било лепо доба када су Јамуре и Клајнова бара још биле ненасуте, па се и ту могло лепо (с)играти, уз излуђивање брижних матера! На Клајнбари (како је била познатија Клајнова бара) смо се зими и клизали на сличугама (парчетом арматуре омотана дашчица која се свакојаким канапима везивала на ципелу), играли хокеј.
Ни обично тоциљање није шала, залет па ђоновима по леду...
Једном сам пропао кроз танак лед (срећом с краја, "само" до колена!), па читав дан такав остао напољу, да се осушим и тако избегнем батине!
То је била права периферија, већина наших родитеља је куповала делове њива као плацеве за куће, па није било тешко изаћи у атар. Пола комшилука паори, са коњима, кравама и сличном галантеријом, камаре сламе по авлијама, све прекривено димом из Радијатора, смрадом уљаре...
А ти Земо, Багљаш или Дуваника? ;)
De bogara mu nemoj se svotati sa naskim "lalinskim" i oni drugi okolo nas imadu svoje Jezicke djakonije. Vidis za na primer, Bisanci imadu tako dobre usi da mozedu cuti beli luk.
Ja sam to probo mlogo puta al nikad nisam usp'o.
Pa sam ondak nekad mislijo da mozdak nisam dobro cuvo jerbo ja nemam tako osetljive usi al oces ocin'''....
Mlogo sam pazijo i zasigurno znam da oni kazedu da cuju beli luk.
Ta nisam valda lud.....tako kazedu tako mi spricera.
Bracika ja sam ti mator ko Sisojina tambura. A bilo me tuda svuda po Beckereku da ni sam nisam bas zasiguran iz kojeg sora da se predstavim.
Eto bijo sam u "kintin sor" .....kod rasadnika.....
Pa bijo sam i to podugo kod bivseg popravnog doma, da mu bog dusu prosti....to ti ono zdanje kod lucnog mosta kad ides peske iz centra pa pored Svedjinog ducana pa na most pa preko vinograda i pored zitoproduktove pekare i pravo nastanicu.
A bijo sam i na Bagljas i na Duvaniku ...tamo na pocetak i tamo na pri kraju kod plinare.
Ta abilo me da vidis.... ko danas kineza.
Al da kazem,... ono ...ko odrasto sam pored tog popravnog doma i njegovi
"sticenicika"....tako su ih zvali po zvanicno.
I kad Milicija pise izvestaj sta su drpili i koga su tukli i oni su pisali da je to delo "sticenika vaspitno popravnog doma"...
Koga su oni vaspitali i popravili....majka mu jadna.
Ti spominjes utrine....hahahahah ta ko to nezna taj nezna sta je miris trave, siblja i korova.
Kad sam bijo decko i kad je to vreme naj vaznije ja i moji pajtosi smo imali srecu pa smo imali jedno porilicno parce nicijeg zeljista koje je delilo taj pomenuti popravni dom od Zitoprodukta i ostalog dela komsiluka a nalazilo se jednom stranom uz Begej.
To ti je bila prava pravcata dzungla od bagremovog, jasenovog, jorgovanovog i sipkovog zbunja.
Gusto, neprohodno uz celu duzinu koja je bila na obali Begeja a u sredini rascisceni prostor velicine mozdak dva il' tri teniska igralista.
E tu je bilo moje carstvo.
Tu su se pravile strele od vrbe i divlje pomorandze, pucalo se karbitom i gadjalo prackama.
Kad smo bili malko nestasni odak bi odsekli nekoliko tankih savitljivih siba od vrbe pa ondak izmesili gline i crnog mulja iz begeja pa pravili kugle od tog blata velicine poveceg klikera mermerca i natacivali na vrj "svicke".
MKas soto, zamanes do danas teniseri kad serviradu loptu, majko mila da vidis kako to leti preko Begeja i sve do prvi kuca do iza nasipa. Pikira kugla od blata pravo u salukatre velike dvospratnice naseg kolege Duje s'one strane Begeja.
To je bijo dobar deran i isla mu muzika. Neki taki Duja je posle iso sa onim Djokom Balasevicem i pevo i sviro....i nas Duja je to radijo pa sad ja ni danaske neznam jel to taj isti Duja.
Ako jeste ondak je Djokina Olivera ona ista Olivera koja je isla samnom u razred u Vik Karadic skolu a u nju su bili zaljubljeni svi klinci iz skole.
Svi je voleli a ja pokadikad iso sa njom kuci jerbo je ona stanovala pored begeja al sdruge strane ....ne sasone gdi sam ja bijo...Ona je bila sa iste gdi i Duja.
A sa cobanima smo se druzili kad sam bijo bas ono klinac...ondak sam bijo na kraj Zarka Zrenjanina u "Kintin" sor.
To je bilo kad su Bata Gibanica, Kumric i braca Guzanovi bili naj frajeri u celom Soru.
E a ja bijo klinac i iso u Rasadnik da im nakradem jabuka dok su se oni zicali karte u sicu.
Is'o sam u rasadnik al' sam se bojo Cuvara Zive Eksera, bojo sam se njega i njegove "soljare" ,,,.... bojo sam se ko vraga.
Nije punijo sacmaricu sos sacmom vec je punijo sas krupnom soljom pa kad te ozeze ....majko mila, kazedu da to tako bole da se soprostenjem oma proflickas.
Nikad nisam bijo "usoljen" al neki veliki frajeri su pricali da su imali solje na guzi i ledjima.
E tamo iza rasadnika jos prema Melencima su pocinjale vikendice a iza nji jos dalje je bila sinternica i pasnjaci. Tamo su cobani nekada doterivali ovce i duvali se sas svojim "pulinima".....
Al mani se vraga, ti pulini i jesu pametne zivotinje.
Zdravo jako puno mlogo pametne.
Ja sam svojim ocima gledo kako pulini sakupidu ovce u copor a coban ni rec ne kaze samo rukom poikaziva i zvizdi. Kako ti pulini znadu sta treba raditi to ti bracuka neznam kasti al znam da sam ja furtom probo da svatim sta cobani pokazujedu rukama.....
..........i nisam mogo.................
U tim momentima sam imo neki glupi osecaj da su oni pametniji od mene.
Pomeno si i Bare......da to je bilo zdravo lepo iskustvo. Meni je u najlepsem secanju ostala Karas Bara jerbo smo tamo isli da pecamo Zlatne Karase.
A kad sam spomeno ribu ondak moram kasti da je naj naj fazon bilo kad smo isli vatanje riba rukama u kubicima Muzljanskog atara na obali Tise.
Znas ono kad se Tisa izlije pa i riba izadje iz korta svodom pa ondak posle se voda povuce a riba ostane u udublanjima sa vodom.
Pa ondak voda polako isparava a ribe u tim uvalama nemadu kud. Poneki kubik je velik a kad voda ispari imas utisak da je vise ribe neh vode.....onako ko sto bi kazli.....ribe ko pleve.
Zve se prackadu jedna preko druge u vodi dokolena a mi udjemo uvodu pa onako golim rukama polako pipamo rib i trudimo se da stisnemo ribu obadvema sakama u mulj pa je tako uvatimo. Bilo je tu i povecih komada al' te su jake i brze i tesko ih je uvatiti rukama. Al su zato muzljanci dolazili sa kosarama i "kosarili" ribu......po sto kila ribe nakosaridu pa nosidu kuci i ranidu svinje.
A lepo si me iznenadijo sa pominjanjem "corkulja".....to je bilooooooooooo strava burazere...
....'ebiga bracika ja se raskokodako ko neka matora kvocka kad se raskvoca.....nadam se da me niko nece okaciti na drvo sa glavom nadole da se otkvocam .
Secas li se bracika toga....
Ja se secam da je to moja baba radila.
Kad nakupi jaja za jedan nasad pilica, a to je 21 jaje onda veze kokosku na gnjizdo da ona ne moze ustati i posle dva dana ona se raskvoca
(pozeli da bude mama....udari je materinski nagon).. i ondak ona sama nastavi da lezi na jaja 21 dan i ondak se pilici pocni prikljuvivati i iz ja izlaziti.
A kad se koja kokoska sama razkvoca ondak to ne valja jerbo ona ondak stalno lezi na gnjezdo i na tudja jaja pa ih pregreje a taka jaja nisu dobra da dugo stojidu.
E ondak moja baba uvati tu kokosku (raskvocanu kvocku), pa je veze za noge i tako okaci na drvo da visi po mekoliko sati il' ceo dan.
hahahahahaha....e njoj se ondak tako zdravo smuci da ona jadna zaboravi na svoj materinski nagon i "otkvosa" se...
Ej ,,, moram na spavanje Sosa mi 'suje nanu i ostalu rodbinu.....ako neodem da legnem nece mi posle dati da spavam do duvara a ja to zdravo volem.
Ajd pa uzdravlje ......
Pozdrav iz Australije...