Stranac

Категорија: Misli
Тагови: Нема тагова
2 коментара

Pokusavam pronaci smisao negdje u zivotu. S kapljicama kise, u koracima ljudi, u tudjim osmijesima.. Ali sve je to nekako zamaskirano, skriveno i na kraju sebicno.

Svako za sebe cuva sve. Ljudski rod postoji hiljadama godina, a ljudi su ostali isti. Ista sebicna i uplasena bica. Boje se novog, ne zele staro.

I dalje trazim smisao zivota... neoporecivo njega zna samo On. Svemoguci i Jedini. A ja maleni covjek pun pitanja i znatizeljno guram se tamo gdje ne treba.

Svoje ruke prljam grijesima, usta izgovaraju sto ne trebaju, a oci gledaju sto ne smiju. A um? Tu je bar sve dozvoljeno. I ono tzv gresne misli. Da li su misli o postojanju gresne? Ma nebitno. Stvorena sam, rodjena sam i zivim.

Dodje onaj period zivota kada su nam nasi osjecaji strani. Mislim da me progutao taj period. Duboko u sebi ne pronalazim citkive emocije, samo nesto strano.

I nju, prokletu, Praznocu. Razara me iznutra.. Sve ono dobro i lose u meni je ustvari ona. Sto volim,sto ne volim. Ona, ona,ona, ona. Moje licne emocije su mi strane. Ovo je kao ona prica o dusi i tijelu. Dvije Ja. Ona i ja. Ja sam domacin, a ona stranac. Stranac u meni.

 

 

 

  • cinderella
    Jučer mi On postavi pitanje...
    "A gdje je 'klik' ?"
    De ti meni reci,jer imam osjećaj da si bliže odgovoru. Puno bliže nego ja. I nego što sam misliš.
    Najviše zna onaj koji misli da ne zna. Belaj je kad kontaš da ti je jasno,pa jasnoću nit tražiš,nit za njom čezneš.
    Klik...dal` je jedan dovoljan?
  • cinderella
    Kao da nam je neko, u nekom nevidljivom trenutku našeg života rekao: e sada je dosta, sada se uozbiljite, nema više cerekanja, zeze i nekih spontanih i nekontrolisanih gegova, jer ovaj svet ceni i vrednuje samo ozbiljne, koji ne pokazuju svoje reakcije. A mi smo to shvatili ozbiljno i brže bolje navukli maske ozbiljnosti kao da je to ono što držimo u srcu, i počeli to da primenjujemo u našem svakodnevnom životu, na ulici, poslu, druženju, dok slušamo, govorimo, ćutimo čak i kada se tuširamo.

    Kakve veze ima smeh sa neozbiljnošću?

    Kakve veze ima spoljašnji izraz smrknutosti sa ozbiljnošću?

    Ovo sigurno nema veze jedno sa drugim, kao da smo pobrkali lončiće i detetu u sebi rekli, ćuti da te ne čujem više da mi se ne uklapaš u opšte prihvaćeno ponašanje, a kamoli da se smeješ ko lud na brašno, i pričaš neke iskrene gluposti.

    Kako smo se ponašali i reagovali kad smo bili deca?

    Spontanost, smeh i radoznalost, to smo bili.

    To maleno detešce u nama bi se još igralo, smejalo i trčalo, i bilo tako, tako živo.

    Da Vam pravo kažem, nikad nismo ni prestali da budemo deca, to je zabluda, samo smo se vremenom uskladili sa prikladnim tj. ničim.

    Kad se dete u nama smeje, kao da ceo svet preplavi sjaj najveće lepote i spolja i iznutra.

    Ne moramo da se štedimo, ne možemo nikada potrošiti našu radost i naš smeh, pa smejmo se kad god nam padne na pamet, čak i kad nemamo nekog razloga, onako kao lud na brašno…

Пријавите се да бисте објавили нови коментар
cinderella
BOSNIA AND HERZEGOVINA
Covek koji ne menja svoje misljenje ili je iznimno pametan il obicna budala.