nastavak priče 'Spasiba'
IVANA
Zatvorim česmu i vlažnim papirom počnem da brišem neuredne mrlje od kaladonta pa posle par nervoznih pokreta u ogledalu ugledam lik mongoloidne devojčice Ivane, moje sestričine.
-Ujko aaa ‘fto’ si ljut?
Malo ‘vrska’ malo muca debeljuca‘Ivanica’.
-Zato što nisam bio pošten i što sam kao sudija 'pokrao' jednog dobrog sportistu .
-A ‘fta’ si mu bre, bre 'ukro' to ‘Nefo’bre , zafto?
-Da bi pomogao njegovom protivniku pa da se dodvorim onim ‘mudonjama’iz sudijskog žirija, domaćinu. Da bi se okoristio.
-Ha, mudo…mudi..njima..ha..ha..baš si luckast ujkice moj dragi.
-Ali Ivana on jadan nije ni shvatio da sam ja kriv za njegov poraz pa se meni još izvinjava i klanja a borio se pošteno. Lako je njega zajebati jer on je …on je ,tako …kao ti znaš.
-Kako to ‘mislif’ kao ja, a ?
Zainteresova se i na mah uozbilji omalena, kosooka rođaka sa posebnim potrebama pa iskrenu okruglu glavicu u stranu?
-Tako lepo, ne ide u pravu školu, ne može lako da nauči da čita , piše i računa dobro. Mora neko da ga stalno pazi kao tebe…znaš…zato mi je najkrivlje što sam njega nemoćnog jadnička zloupotrebio!
-Ujko, a ‘fto’ sam ja takva? Jel’ ću biti kao svi drugi jednog dana …
-Aaa kad će to da bude?
-Tako si se rodila ‘Ivandeka’….kao i taj momak, bokser, ne znam… biće… Slatka si ti devojčica. A tebi ‘Ivi’ obećavam eto i zbog tog nesretnog Rusa da se neće ponoviti kukavičko suđenje nikad više. Veruj mi mala moja ‘debelice’!
Uglačao sam ispred sebe staklo do usijanja mazeći Ivani čelo i obraze da je bolje vidim a po običaju dirao je po osetljivom malom nosiću igrajući se sa njom. Nije se branila i smejala kao po običaju. Netremice me je gledala i
pevušila skoro nečujno poznatu dečiju uspavanku kao da pokušava da se vrati u krilo majke, jedino mesto gde se osećala zaštićena i sigurna.
U vreme kada nije znala da je ‘drugačija.’
Neko je grubo pokucao na vrata i kao da je isključio ‘moj televizor.’
Nestala je mala Ivana.
Пријавите се да бисте објавили нови коментар
A oni imaju takav iskren odnos prema zivotu.
Davno sam objavila ovde jedan tekst koji se zvao kutija nade..pa da ga ponovim kao ilustraciju (ako smeta duzinom, mozes izbrisati..)
Kutija Nade
Sedim u vozu..duboko u mislima..zabrinuta.Preko puta mene sedi jedan dečak.Izgleda i on uzbudjen i zabrinut.Započe priču.Tek onda primetih da ima Daunov Sindrom.
Pričao je da mu je ovo prvi dan da ide na posao u radionicu i da mu je neprijatno jer nikada ne priča sa nepoznatima.Ja odgovorim da se to ne da primetiti, jer eto počeo je da priča sa mnom.
-To je zato što moram nekog da pitam za iskreno mišljenje o mojoj kutiji za ručak.
Pritom izvadi dotičnu kutiju na kojoj su bili naslikani klovnovi i na kojoj je pisalo:Budi uvek nasmešen.
' Baš je lepa kutija..rekoh
Onda mi je pokazao i svoju šolju i pitao me da li i ja imam takvu.Ja rekoh da nemam.
-Onda si sad sigurno ljubomorna na mene?
Onda je izvadio knjigu iz tašne.Mama mu je rekla da ljudi u vozu uvek čitaju knjige.
Na jednoj stanici smo izašli zajedno iz voza.
Zahvalio mi se i pozdravljajući pitao da li sam i ja nervozna.
Kada sam odgovorila potvrdno rekao je:
- Hoćeš da ti dam moju kutiju za ručak ?
Nije bio ni svestan kakvo značenje u tom trenutku imaju ove njegove reči.Bila sam na putu u bolnicu kod ..moga tate..
****
Ima jos jedna izreka koju sam negde cuo koja kaze da "...je Bog stvorio nekog sa hendikepom ne da se mi njemu/njoj smejemo i rugamo vec da zahvalimo Bogu sto zmo zdravi".
Dzoli jos uvek me kuliras?:) Sto Mila rece ta prica je dirljiva, secam se i od ranije kad si je bila postavila tu
Posto je ovde u Australiji vruce,sve zene nose letnje haljine,a one su po obicaju ili bolje receno po modi otvorene-dosta,tako da je onaj najkrupniji decko izasao ispred nekih zena i nesto mumla i pokazuje na njezine grudi,u istom momentu jedan od onih koji ih vode prisao uhvatio mladica za obe ruke i povuce ga nazad.Sekjuriti dodje i izvine se onoj dami za to sto se dogodilo.Ovakvih slucajeva ima dosta,zato kazem nekada roditelji nemogu da ih paze,i zato ja im neverujem i uvek ih izbegavam.-Jako je zalosno,kakav je njihov zivot. Pozdrav
Baš tako kako kažete!