Srećan Đurđevdan!

Категорија: Главна
Тагови: Đurđevdan, Slava, Sv. Georgije, Sveti Georgije

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju Svetog Velikomučenik Georgija - Đurđevdan u spomen na dan kada je on postradao 290. godine nove ere.



Đurđevdan je jedna od najčešćih slava pravoslavnih Srba i hrišćanski praznik koji se proslavlja 6. maja (23. aprila po starom kalendaru), čime se obeležava uspomena na Svetog Georgija. 

U svim hramovima Srpske pravoslavne crkve obeležava se praznik svetog Georgija, jednog od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru. 

Praznik, koji se odnosi na zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih, plodnost stoke i dobre useve, Đurđevdan se u narodu smatra za granicu između zime i leta.

Đurđevdan je praznik koji se odnosi na narodne običaje, od kojih je glavni pletenje venaca od bilja, umivanje biljem, kupanje na reci.

Jedan od narodnih običaja je i da uveče, uoči Đurđevdana, neko od ukućana nakida zelenih grančica u najbližoj šumi i njima okiti vrata i prozore na kući i ostalim zgradama, i kapije. To se čini da bi godina i dom bili berićetni, "da bude zdravlja, ploda i roda u domu, polju, toru i oboru".

Ponegde je običaj da se zelenilom kiti na sam Đurđevdan pre zore, odlazi u prirodu na "đurđevdanski uranak", na neko zgodno mesto u šumi koje se izabere, na proplanku ili pored reke.

Na đurđevdanskim urancima mladi se opasuju vrbovim prućem - "da budu napredni kao vrba", kite zdravcem -"da budu zdravi kao zdravac", koprivom "da kopriva opeče bolesti sa njim" i selenom - "da im duša miriše kao selen".

Sveti Georgije se na ikonama predstavlja na konju, u vojvodskom odelu, sa kojeg kopljem probada strašnu aždaju. 

Nešto dalje od njega, stoji jedna žena u gospodskom odelu. Aždaja na ikoni predstavlja mnogobožačku silu koja je "proždirala" brojne nevine hrišćane.

Sveti Georgije ju je, po verovanju, pobedio i svojom mučeničkom smrću zadao smrtni udarac "neznaboštvu".

Pod pobedom koju je sveti Georgije odneo nad aždajom, verovatno se misli na prekid progona hrišćana, deset godina posle njegove smrti i proglašenje hrišćanstva zvaničnom religijom Rimskog carstva od strane cara Konstantina.

Georgije je rođen u drugoj polovini Trećeg veka u Maloj Aziji i kao veoma mlad je postao vojvoda u vojsci rimskog imperatora Dioklecijana.

Žena na ikoni je možda i sama carica Aleksandra, žena cara Dioklecijana i veruje se da predstavlja simbolično mladu hrišćansku crkvu.

 

(agencije/MONDO)

 

Нема објављених коментара.


Пријавите се да бисте објавили нови коментар