Teslio

Кад на младо пољско цвјеће,

 Бисер ниже поноћ нијема,

 Кроз груди ми жеља љеће:

 „Што те нема, што те нема?“ 

Кад ми санак покој даде,

И душа се миру спрема,

Крoз срце се гласак краде:

„Што те нема, што те нема?“

Ведри исток кад заруди,

У трепету од алема,

И тад душа пјесму буди:

„Што те нема, што те нема?“

И у чашу бујне среће,

И кад туга уздах спрема,

Моја љубав пјесму креће:

„Што те нема, што те нема?“