Teslio

Stajala sam ispred belih, sa vase tacke gledista, obicnih vrata. Ali ta vrata su za mene izvor dugotrajnih frustracija.
“Idem u skolu da se obrazujem, a ne da se druzim. Zato i sluzi skola, zar ne?” Skupivsi snage u sekundi, otvorila sam vrata. Ucionica je, kao i uvek, odisala na jeftin parfem i jos jeftiniji primitivizam. Bacila sam ranac na sto, sela i pustila muziku.
“Boze, molim te, daj mi snage da danas ne osamarim nekog idiota...Amin”
Zasmejavala sam samu sebe, jer mi je valjda tako mnogo lakse.
Stigle su i moje drugarice. Pa i nisu bas drugarice... Vise sluze da imam s nekim da pricam, posto sam socijalno bice. Pocela je tema o tome sta Sara radi sa svojim deckom.

“I onda smo Ivan i ja otisli kod njega kuci...Gde znate sta je bilo!” Zadovoljno i uzviseno, Sara je pricala o svojim intimnim desavanjima sa nama koje zna manje od godinu dana. Shvativsi da je sledeca tema Marijana i njen decko, okrenula sam se i vratila na svoje mesto.

Poceo je cas, geografija. Posle kasnjenja od 15 minuta, profesorka nas je udostojila prisustva. Dreknula je zatvorivsi vrata: “Drugovi i drugarice, ja nemam vremena da vas sve pitam. Nema vremena! Prvo ce jedinice odgovarati!”
Pa kad bi dolazila na vreme na cas mozda bi i imala vremena, pomislila sam. Prozvala je Snezanu, koja je u ruci nosila Wellness keks. Sela je u prvu klupu, jer je naravno tesko stajati i odgovrati. Ponudila je profesorki keks (na sred casa?). Cim ga je geograficarka videla, procvetala je od srece. Kao da je dete iz Afrike.
“Idi, Snezana, na mesto. Zakljucicu ti dvojku”.
Ostatka casa se i ne secam. Iskljucila sam se iz ove veoma pravedne atmosfere. Nisam ni cula kad je zvonilo za kraj, a vec mi je prisla devojka iz mog odeljenja, ne znam ni koja.

“Zar ti nisu te slusalice malo velike?”, rekla je podsmevajuci se.
“A zar ti nije malo mali mozak?”, odgovorila sam sa osmehom.
Ili sam ja pesimista, pa mi se samo pricinjava da su sve budale oko mene ili sam surovi realista, a oni stvarno budale. S takvim mislima otisla sam na odmor.
I potpuno je nebitno sta sam radila posle i kako se taj dan zavrsio. Samo sada shvatam da mojim razmisljanje o budalama i njihovim postupcima, njih nece opametiti, a mene nece usreciti.