Teslio

Ivana je kao obično jedva ujutru otvorila oči i bez nekog naročitog doteravanja pokupla na brzinu stvari i uputila se na posao. O kako je mrzela rano ustajanje ali šta je tu je. Tezga na pijaci ne može da čeka. Narod je(kao i obično) kao mutav dolazio sa prvim zracima sunca da kupi donji veš najfinijeg pamuka iz turske i spavaćice od kineske svile. Ona je spustila svoju torbu punu šminke na tezgu a potom i torbicu u kojoj je bio lap top. Prvo je izvadila šminku dok je iz obližnje kafanice na buvljaku mirisala sveža kafa. Sve je već bilo uigrano. Mali jutranji ritual. Do se ona šminkala podizao se sistem na lap topu a energična i debela konobarica je donosila jutranju bez šećera. Ponekad bi prvo uključila fejsbuk a ponekd ne bi mogla da izdrži od znatiželje želeći da vidi da nije konj opet otvorio neku temu posvećenu njoj iako joj konj nikad nije bio interesantan. Ispijajući prve gutljaje kafe uz forneti pecivo doboko zagledana u forum na serbiancafe stranicama začula je tanan ženski glasić.. „Izvinite.. gospojice.. koliko koštaju ove crvene gaćice?” Podignuvši glavu ona se obradova.. „O gospodična zlatousta. Odavno niste dolazili na moju tezgu.. jesu li se isplatili neko od saveta koje sam vam dala?” reče ivana i najsmeja se vrgolasto. Ivanina tezga je inače bila poznata ne samo po kvalitetnoj robi nego i po malim tajnama njene kuhinje koje su preporodile mnoge problematične veze. Njeni tajni saveti kako treba nositi i kako upotrebljavati njenu robu.. postizali su velike uspehe kod i nejnezainteresovanijih muškaraca a obične dame pretvarale u vrele i vešte ljubavnice. Žene su prešaptavale njene reči i značajno joj dobacivale poglede koji kao da su govorili.. „šta to ona zna što mi ne znamo?” ali su joj ipak sve od reda bile odane. Naposletku, svi već postignuti rezultati nikako nisu mogli da budu opovrgnuti. Ivana se na to samo smeškala. Njena najveća tajna je da zbog nje verovatno svaka treća njena mušterija sada nosi prekokolenke... i to samo zbog njenog hira. Tačnije osećaja u kojoj se ona i niko drugi osećala moćno sigurno i kranje sexy. Žene su samo sledile njen primer.. „O da, moje drugarice su mi govorile od vama.. i sve što ste rekli bili ste u pravu...” odgovori zlatosuta „ čak i ako je on bio kranje protiv svega toga.. Uvek bi se nervirao kad bi spomenula vaše ime.. ali.. shvatila sam da on i ne mora sve da zna.. jelte.. ” zaključi zlatousta gledajući ivanu u oči onako na način kako samo dve žene mogu da komuniciraju i da im sve bude jasno bez reči. „Drago mi je..” glumeći nezainteresovanost Ivana okrenu glavu i poče da kuca po forumu.. novu pesmicu za konja. „Nemoj da mi hoćeš nećeš ako već u život krećeš.. trte mrte..”.. Na kraju krajeva negde je morala da izbaci iz sebe tu količinu nežnosti koju joj je prenosila ona silna svila. Konj je bio daleko. Isuviše daleko da bi bilo šta mogao da pretpostavi. Još dalje je bila daleka i nedodirljiva daleka Moana. Ona koja se nije nikad otvorala. Ona koju nije mogla ni da pretpostavi. Konj je znao, konj je pretpostavljao.. ali svako pretpostavlja nekog. No to sad nije bitno. Trebalo je ubiti dan na pijaci. A i sve je više ljudi koji žele svilu.