Teslio

Увод

Облици рада које наставници историје могу користити су:

1.   Фронтални рад;

2.   Групни рад;

3.   Рад у паровима;

4.   Индивидуални рад.[1]

Фронтални рад је рад са разредом. Наставник истовремено поучава све ученике и нуди готова знања ученицима.[2] Групни рад је рад у којем групе ученика самостално раде на задацима.[3] Индивидуални рад је појединачни самостални начин рада ученика на часу или ван часа.[4]

Како наставници историје могу користити облике наставе уколико примењују мултиперспективност

Када наставник историје користи фронтални облик рада, може презентовати различита тумачења ученицима. Наставник историје не мора смишљати задатке за ученике када примењује мултиперспективност. Стога је фронтална настава наставнику најлакши облик рада за презентовање различитих тумачења ученицима.

Наставник историје може користити групни уколико примењује мултиперспективност тако што подели историјске изворе групама ученика и зада им да уоче пристрасност у историјским изворима и презентују различита тумачења на часу. На часу, може се организовати дискусија о различитим тумачењима.

Када наставник историје подели ученике у парове, може задати ученицима да уоче пристрасност у историјским изворима и да прикажу тумачења писмено или усмено. На часу, наставник историје може организовати дискусију о тумачењима.

Наставник историје може да одређеном ученику зада домаћи задатак у којем ће ученик презентовати одређено тумачење које пронађе у историјским изворима. Ученици могу разговарати о тумачењима која пронађу за домаћи задатак на часовима историје.

Закључак

Уколико наставници историје примењују мултиперспективност, могу користити сва четири облика рада (фронтални, индивидуални, групни и рад у паровима). Најлакше је наставницима историје да користе фронтални облик рада јер не морају осмишљавати задатке за ученике. Када користе индивидуални рад, групни рад и рад у паровима, морају осмишљавати задатке за ученике у којима ученици препознају пристрасност и тумачења у историјским изворима.

Наставници историје могу задавати ученицима да анализирају историјске изворе самостално, у паровима или групама и да откривају пристрасност историјских извора. Ученици могу дискутовати са наставником историје о тумачењима која су пронашли у историјским изворима на часовима историје.

Литература

Перовић, М, Методика наставе историје, Београд, 1995.

Стефановић, Д, Ферјанчић, С, Недељковић, З, Приручник за наставнике историје за пети разред основне школе, Београд, 2007.