Teslio

Stres, šta je to? Aha, to je onaj osećaj kad doživimo neku neprijatnost, pa nas stisne malo u grudima. Onaj osećaj kad hodamo u starim cipelama i zastajemo pred izlozima, a nemamo novca za nove cipele, a one tamo u uglu izloga bi bile savršene...ili kad nam neko priča o svojim problemima, a mi mislimo da su naši mnogo ozbiljniji, kad čujemo da se neko razboleo, a i naše dete je bolesno...

Primera je mnogo.

Mnogo je načina da pobegnemo, većina nas ima svoj način, neko sluša muziku ( što i ja radim), neko šeta, neko se sa nekim posvađa, pa izbaci sve negativno iz sebe, a posle se oseća još lošije, a neko gleda komedije...

Sve to, po malo i ja radim.

Ipak, za mene je najbolji način kreativni rad.

Kroz školovanje, uvek sam bila nikakva u likovnim umetnostima, poklanjali su mi peticu, da mi ne pokvare Vukovu diplomu.

Kada je život počeo ozbiljnije da mi pokazuje zube, slučajno sam videla članak u nekim novinama, pomislila da bih to i ja mogla i krenula.

Presovala sam cveće, listiće i sklapala neke kompozicije, sličice, odnela ih na posao, nisam ni smela reći tada da sam to ja napravila, bilo me stid, šta ako koleginice kažu: „Ma, ništa to ne valja!“

Ali nisu, dopalo im se! Velika je bila moja radost.

Od tada je prošlo dvadeset godina, ja i dalje radim isto u svoje slobodno vreme, a dešava se da i porodicu ostavim bez večere. Radim bolje nego ranije, zaista je velika zbirka mojih presovanih cvetića, šetam po livadama i parkićima, berem travčice i divlje cvetiće, očerupam vrbenu i petuniju na terasi, skoro da samo zbog toga i gajim cveće, slažem u bele salvete i teške knjige, otkrivam kako izgleda cvet posle presovanja, da li je promenio boju... Sada isprobavam nove tehnike, počinjem da učim i ostale rukotvorine, ukrašavanje predmeta savetnom tehnikom, pravim neke cvetiće od tkanine, svašta radim, a svake večeri umesto da gledam televiziju i slušam kako se naši narodni predstavnici svađaju i kako loše živimo, kao da to ne osećam na svojoj koži, ja krećem u divni pohod po blogovima kreativki i po nekog kreativca. Šta sve tu ima...Lepota se za lepotom niže. Ostavljam im komentare, pohvale, radujem se kao devojčica kad neko meni ostavi pohvalni komentar i uživam, uživam...Učim od njih, jer poseban je to svet, široke duše, spremni da znanje podele, da posavetuju.

Važno je ono što osećam dok stvaram, to posebno zadovoljstvo, važno je da tada nemam briga, ili mi je glavna briga koji ću cvetić na koje mesto postaviti, osećam kako će se obradovati neko kome taj svoj rad poklonim, i radujem se toj radosti. Tako je meni svaki dan lep.

Pa, da se vratim na početak, stres, šta to beše, skoro da i ne znam, nije me briga šta ću obući na posao, neka je čisto i popeglano, nije važno što je malo prosijalo na laktovima, ja nosim lepotu onog što stvaram i lepotu svih radova koje vidim na internet izložbama, nosim u duši svoje zadovoljstvo što sam stvorila nešto meni lepo, nešto što se i drugima dopada.

Pogledajte i vi, možda otkrijete da možete sami nešto stvoriti, napraviti od starog novo, sami napraviti čestitku za rođendan nekom dragom, u koju unosite svoju ljubav, ukrasiti kutijicu od ambalaže, napraviti stalak za olovke od otpadnih kartonskih rolni, mogućnosti su neicrpne! Nije potrebno veliko umeće, samo volja, malo vremena i upornosti. Zadovoljstvo je neprocenjivo.

            Fotografija: Autor teksta