Znamo li da učimo?
Zatekao sam se u društvu nekih mlađih likova koji kukaju da uče po 10 pa i 12 sati dnevno i nemaju vremena ni za šta a pri tom ni ne pokazuju baš sjajne rezultate na fakultetu. A nisu ni glupi ni neobrazovani. Navodno nemaju sreće sa pitanjima. Uvek se zapitam... u tih 12 sati sedenja za stolom ili barem u radnoj sobi koliko je zaista učenja i koliki je efekat tog samokažnjavanja.
Neka moja iskustva iz raznih škola kažu da je dnevni maksimum za učenje 6 sati, odnosno 6 puta po 45 minuta. Da l beše postoji neka preporuka nekih pametnih ljudi ili je i to empirijski izvedeno ,ne znam, ali mi je “6 sati dnevno” blisko pameti kao maksimum dnevnih aktivnosti bez drastičnog pada učinka. Dalje, 45 minuta učenja bez pauze, kao školski čas, mi jdeluje kao maksimalno vreme, koje je empirisjki utvrđeno, nakon koga većini ljudi pada koncetracija.
Kad se te dve stvari ukrste ispada imam 24 časa da rasporedim 6 x 45min. I ja sam našao veoma solidnu formulu koja zahteva malo discipline i solidnu želju da se gradivo savlada a ne samo da se uči da bi se ubila kvota “mnogo sam učio”.
Dnevna satnica ide odprilike ovako:
11:00 Ustajanje
11:00 - 11:45 1. čas učenja
11:45 - 12:00 Jutarnja taoleta i doručak
12:00 - 12:45 2. čas učenja
13:00 - 15:00 Kafa, novine, naočare za sunce, bleja
15:00 - 15:45 3. čas učenja
15:45 - 16:15 porodični rušak, kašika, mesce, pire
16:15 - 17:00 4. čas učenje
17:00 - 18:00 dremka... ah što volim dremku
19:00 - 20:30 trening
21:30 - 22: 30 5. čas učenja
23:00 - 3:00 noćni život, žene, umereno alkohol ali u prvoj polovini izlaska
3:00 - 3:45 6. čas učenja
Nikad nisam navijao budilnik mnogo sobajle da počnem sa prvim petlovima da učim. Ili možda jesam ali ne baš sa prvim petlovima nego pred kraj jutarnjeg programa na TV. Dakle čim se probudim sedam za radni sto. Onako krmeljiv od spavanja, bez odlaska u WC odmah se bacam na nauku. Kad uđem u formu sa učenjem mozak mi još “fermentira” ono što sam rčitao zadnje pred spavanje, a vremenom sam uspeo da se izdresiram da mi koncetracija od odmah bude maksimalna, bez onog čuvenog sedenja na stolici i buljenja u tačku. Na nekom papiriću zapišem kad ističe 45 minuta. Kada dođe taj tren imam taman 15 minuta vremena da odem u taolet, da se umijem, brzinski da se pozdravim sa frižifderom i da se vratim u stolicu. Drugih 45 minuta mi predstavjaju kraj prvog dvočasa. Trećina radnog dana je gotova a nisam ga maltene ni počeo. Tuširam se, oblačim, telefoniram i odlazim na kafu. Zezanje sa ortacima, novine, bleja, naočare za sunce, espreso... do pred ručak. Disciplinovano direktno sa dnevne kafe dolazim kući i odmaj sedam za radni sto dok iz kujne dolazi miris ručka u završnoj fazi. I tu otkinem agresivnih 45 minuta učenja. Fora je da preklopnik sa “bleja” na “radim” radi u sekundi dok sa “radim” na “bleja” ide što sporije da mozak nastavi obradu i kad si fizički prestao da učiš. Sledi ručak, pa novih 45 minuta pametnog studiranja. Tu je problematično što mi se pred kraj možda malo drema ali izguram “na mišiće”. Interesantno je da dok upadam u dremku moj mozak, kao najsavremeniji kompjuter, vrlo često rastapa sva čvorna mesta koja sam imao u toku dana. Kasnije popodne, vreme je za trening. Nakon treninga a pre obaveznog izlaska u grad “maznem” još 45 minuta, ali super efikasnog, učenja. Može mi se lako kliknem i prebacim se u učenje jer mi je ceo dan prekriven folijom ovoga što učim. Nisam umoran a relativno koncetrisan. Sledi izlazak u grad, zezanje, možda i neko pivo, ali samo u prvoj polovini izlaska, da bi se skroz razbistrio pred polazak kući kad klopam pa pojedem nešto slatko. Za 15 minuta sam već za radnim stolom opet maksimalan. Vrlo često, pre nego se snom pravednika stropoštam u krevet, virnem u gradivo za sutrašnji dan, ne bi li ga predsistematizovao. Ujutru idemo nanovo. Jasno je otkud koncetracija čim otvorim oči.
Okreni obrni ceo dan sam negde ali ceo dan učim i ono što je važnije misli su mi sa onim što spremam. Nema onog čuvenog osećaja da sam ja žrtveno jagnje svog budućeg školskog uspeha i da sam željan svega i svačega jedno par meseci dok učim. Pažljivo izbalansiram svoje vreme, obaveze i zabavu a eliminišem one situacije koje opisujem kao bermudski trougao. Ono kad se probudiš u 10 i do 12 ništa korisno ne uradiš a vreme jednostavno prođe niučemu.
Što se tiče planiranja učenja to jest broja stranica/pitanja/zadataka na dan postoje dva pristupa. Prvi, komotniji i manje verovatan je da pogledamo koliko stranica sadrži ceo ispit pa isplaniramo koliko nam vremena treba. Drugi realniji pristup je da na osnovu raspoloživog vremena planiramo dnevne aktivnosti.
Prema nekim mojim iskustvima, ako je nešto što se samo čita, bez puno crtanja i računanja može za dan da se pređe od 15 do 40 stranica. Naravno brzina usvajanja gradiva zavisi od komplikovanosti mateirje, naših afiniteta i koncetracija. Najoptimalnije, meni se pokazalo, je da se svaki ispit prilikom učenja nakon osnovnog prelaza obnovi još dva puta. S tim što je za obnavljanje potrebno osetno manje vremena, ako se dobro nauči.
Ako na primer ispit sadrži 300 stranica i ako omogućava da se prelazi 20 stranica na dan to znači da za prvi prolaz potrošim 15 dana, za drugi 4-5, a za treći samo jedan dan. Dakle 3 nedelje za 300 stranica. Prvi prolaz je učenje, drugi učvrđavanje i povezivanje gradiva onaj treći prolaz služi za indeksiranje da lepo povežem ime pitanja i naučenu lekciju. Ako se pokaže, u toku učenja da ide sporije ili brže lako ćemo prepraviti plan. Ovo je bio idealan slučaj kada imamo dovoljno vremena i sve počnemo baj d buk. Međutim ako imamo tih istih 300 stranica a samo 12 dana onda 9 dana odvajamo za prvi prolaz, odnosno 33 umesto konfornih 20 stranica na dan. Drugi prolaz samo 2 dana, a noć pred ispit ide indeksiranje.
Temeljito učenje na početku školske godine i tromesečja i uporno javljanje da se “obnovi” prethodna lekcija, uredno sa domaćim, malo discipline na času... to su trikovi za lagano stvaranje baze petica koja vuče ka odličnom uspehu. Uz to lakše spremiš pismeni zadatak a i verovatnoća da budeš nenadano prozvan da odgovaraš je bitno smanjena jer profesori nemaju puno vremena za “dvokružni sistem”. S druge strane ako izbegavaš odgovaranje, ne pišeš domaće, … uvek ti se zalomi da si nespreman i neobavešten za pismeni i da imaš da odgovaraš skoro celo polugođe kad profesor ispituje. Jer loš đak mora da zna celo gradivo za labavu trojku dok dobar đak zna samo prve dve lekcije na početku svakog tromesečja a ostalim se koristi u nužnoj samoodbrani.
Beleška na margini: Ovim tekstom ne smatram da sam usisao svo znanje ovoga sveta već sam izneo neka svoja zapažanja koja možda nekom mogu biti od koristi. Smatram da otvaranje teme o učenju na blogu B92 može da se desi samo fajda za one koji nameravaju nešto da uče.
Prijavite se da biste objavili novi komentar
