Teslio

Da li su toaleti s ispiranjem nastali pre 5000 godina u Dolini Inda ili ih je zaista bilo, doduše u daleko primitivnijem izdanju, i pre 12000 godina na teritoriji današnjeg Pakistana?

Ko je i kako odlučio i kako je uspeo da obavljanje radnje izbacivanja produkata metabolizma, uz koju je jedino opravdano korišćenje glagola vršiti (nuždu), iz prirode preseli u kućnu atmosferu? Kako je od obične rupe u zemlji ili otvora u betonu nastao čučavac? Ko je postavio prvu ogradu i prvi krov nad tim? Ko je uveo noćne posude u upotrebu? Sve su ovo pitanja čiji odgovori su zapravo u domenu nagađanja i pretpostavki, kao i sva ona o kojima nema zapisanih tragova.

Paralelno sa čovekovim podizanjem na zadnje noge dešavale su se i promene vezane za njegov način života- hranjenje i pripremanje hrane, obezbeđivanje namirnica... pa i sama radnja u narodu nazvana pražnjenjem creva. No, kada je u pitanju toalet u njegovom današnjem obliku, istorija je malo preciznija.

Jedna od prvih wc instalacija Džona Haringtona, 1596. godine, pod nazivom „Ajax“- ventil koji je ispuštao vodu iz rezervoara, kojom je ispirana školjka,pripao je engleskoj kraljici Elizabeti I.

A za moderni način ispiranja WC-a zaslužan je Alexander Cumming, dizajner školjke s takozvanom s-zamkom. Podsetite se kako izgleda školjka u svakom toaletu- njen zaobljeni deo, u kojem se zadržava voda posle oticanja ...sadržaja ostavljenog u njemu, sprečava širenje mirisa.

Kasnije su prostorije sa WC-školjkom upotpunjavane novim sadržajima, od prvobitnog lavora i posude sa vodom, za pranje ruku, do lavaboa i česmi, od posuda za ispiranje intimnih delova tela kakve i sada postoje u toaletima na mnogim javnim mestima u muslimanskom svetu (setite se aerodroma) do bidea, kao i raznim dozerima za sapune, šampone, mirise i osveživače prostorija i mirišljavih toalet papira ili vlažnih maramica za intimnu higijenu.

Postoje ljudi koje mnogi označavaju srećnicima i koji se na wc šolji zadržavaju vrlo kratko i kojima odlazak u toalet ne prestavlja nikakvu neprijatnost. No, savremeni način ishrane, sve manje kretanja i sveukupni način života, nažalost, uzrokovao je da za veliki procenat svetske populacije odlazak u toalet predstavlja poveliki stres i doživljavaju ga vrlo neprijatno.

Svako ima svoj stil odlaska u toalet

Pre toga imaju svoje rituale, od ušenja cigarete, pijenja kafe ili nekog specijalnog čaja za probavu, preko snabdevanja časopisima i knjigama za prekraćivanje ne baš kratkog vremena koje su prinuđeni da provedu u toaletu. Danas je organizacija i raposred pokretnih WC-a postala realan posao, Tip Top na primer.

Možda zbog toga, a možda i zbog želje investitora ili mašte dizajnera, postoje toaleti iz kojih je pogled bez premca (vidi sliku gore :)). U njima nikome ne bi bilo neprijatno ostajanje i daleko duže od vremena potrebnog za obavljanje posla zarad kojeg se tu ulazi. Između ostalih, tu je jedan školski toalet na Islandu, toalet u juti iz koga se pruža prelep pogled na planinu pod snegom, toalet u najvišoj stambenoj zgradi u Londonu, toalet na Univerzitetu u Santa Barbari u Kalifoniji, specifični toaleti u Laosu, Kazablanki, Koreji, Peruu...

Neki od njih su univerzalne namene, za oba pola, a neki samo za određeni pol. Znate ono, samo 00 ili (i) figura žene na jednim i muškarca na drugim vratima. I dok „oznaka“ za muškarca nikada nije sporna- ljudska figura u pantalonama ili muška cipela, za oznake ženskih toaleta drugačije stoje stvari. U želji da naglase svoj stav o superiornosti žene, neki dizajneri se zalažu za pretvaranje suknje na figuri koja je oznaka za ženu, u plašt. Po njima se, tako, pokazuju supermoći ženskog pola, koje je valjda bitno istaći i na vratima toaleta.

Kako god, veliki deo čovečanstva i dalje ne zna za blagodeti postojanja wc-šolje u kući. Ili ne žele da to znaju. I nije reč samo o nekim dalekim narodima i dalekim zemljama.

Dovoljno je zakoračiti u dva-tri seoska dvorišta u Srbiji i shvatiti da su poljski klozeti jedini bar za jedno od tih domaćinstava. Dok imućniji seljaci grade kupatila i toalete i u štalama, kako bi neprijatne mirise ostavili van kuće, u mnogim kućama nema ni lavaboa, a o toaletu i da ne govorimo. Naherena građevina od nepečene cigle ili od lesonita sklepana ograda oko poljskog nužnika, nažalost, stvarnost je mnogih seoskih domaćinstava Srbije u 21. veku.