Teslio

Zima je vreme kada je izbor raspoloživih namirnica biljnog porekla dosta oskudan, pa se za duže čuvanje i korišćenje povrća i voća van sezone moraju koristiti različite metode konzervacije.

Na običnoj temperaturi i u suvim i tamnim prostorima mogu se čuvati samo namirnice koje ne sadrže puno vodekrompir, šargarepa, cvekla i drugo korenasto povrće.

Najstarija forma konzervacije koja omogućuje dobro očuvanje biološki značajnih komponenti namirnice je sušenje. Ovim postupkom se procenat vlage u plodovima snižava na oko 20 odsto. 

- U Srbiji se najčešće suše šljive i smokve, ali je tako moguće konzervirati i pitome i divlje kruške, kao i jabuke. U zimskom periodu se od njih mogu napraviti ukusni čajevi i kompoti. Kao veoma značajan izvor vitamina C može se za pripremu čajeva koristiti osušen divlji šipurak. Takođe, od šipuraka i drenjina mogu se pripremati sokovi i nekuvani džemovi. Prema savremenim preporukama o pravilnoj ishrani, prilikom pripreme džemova i marmelade treba smanjiti količinu šećera, a neophodna gustina se može postići dodavanjem prirodnog pektina za želiranje“, savjetuje Žižić.

Sterilizacija je takođe jedna od prihvatljivih metoda konzerviranja. Povrće se prethodno kratkotrajno blanšira, a nakon toga se pakuje u tegle, dodaju se začini i tegla hermetički zatvara, a potom (zajedno sa ambalažom) se steriliše. Ovakav način konzerviranja omogućava da se smanji količina soli. Na sličan način se mogu sterilisati i razne vrste voća uz minimalan dodatak šećera, na koji način se dobijaju raznovrsni kompoti.

U savremenom svetu se veoma često koristi metoda brzog zamrzavanja. Voće i povrće treba oprati, osušiti i naglo zamrznuti, a za korišćenje, odmrzavanje je postupno na sobnoj temperaturi. Kod tako zamrznutog voća i povrća gubitak hranljive vrednosti je minimalan.

Economy.rs