Uvek ces biti tu

Categories: uncategorized
Tags: Majka, Zivot
4 comments


                                                    http://i51.tinypic.com/5ts1x.gif

Od tada je proslo mnogo godina,ali svaka bolnija od druge,i uvek pitanje?mozda je trebalo probati jos ovo,a ustvari ucinili su sve sto su mogli,cak i vise od toga.Nikom nista nisam verovala,dovela sam lekare iz Svajcarske,samo su klimali glavama da su nemocni da ne mogu nista.jedino sto su mogli je to da nema bolove.Sa svoje cetiri godinice znala je da ide kod tete Andjela cuvara koja ce je cuvati i paziti,kao u skolici samo sto nece dolaziti kuci,a mamili i brat 7god ce joj stalno pisati,i jednom ce doci kod nje i ostace za stalno.Na tome je strasno insistirala.Sve vreme sam bila sa njom,nisam je ispustala ni kad spava,gledati sopstveno dete kako odlazi je (nemam izraz za taj osecaj,jos ga nisu izmislili).Pa to je deo tebe,stvoreno ni izcega tvoja krv tvoje meso,to si ti,a nemocan si.Kaze ,mamili nista me ne boli nemoj da plakis necu ni ja, zasto ti je kosica tako odma bela,jel te boli nesto,sad cu da zovem Micu(doktor).Dva dana pre nego sto je otisla stalno me je molila da ne zaboravimo da joj pisemo,drzala me za ruke i stalno mazila,kaze da sam najlepsa mamiska na svetu,jedina i njena.Tog dana(prosto sam znala)umrla sam pre nje, u dusi praznina,bol neopisiv,neizmerljiv.Na mojim rukama,obraz uz obraz,sa osmehom u lepim okicama.Drzim telo mog tela,krv moje krvi,mrtva a ziva,disem,pokusavam da joj predam taj vazduh .Samo se glavica spustila... Nismo zaboravili da joj pisemo,svako pismo je imalo adresu posiljaoca. Nijedno se nije vratilo

                                                 





                                         

                                        

 

 

  • Dzoli
    Bre ..rasplaka me u rano jutro.Ja mislim da je to jedan od najvecih strahova koje roditelj ima...da nadzivi svoje dete.Hvala ti sto si ovo podelila sa nama.
    Do not stand at my grave and weep
    I am not there, I do not sleep
    I am a 1,000 winds that blow
    I am the diamond glints on snow
    I am the sun on ripened grain
    I am the gentle autumn rain
    When you awaken in the morning's hush
    I am the swift uplifting rush
    Of quiet birds in circled light
    I am the soft star that shines at night
    Do not stand at my grave and cry
    I am not there; I did not die.
  • shiatsuka_zp
    "Danas sam prosto morala ovo da podelim sa Vama."

    HVALA.
  • tasana065
    Naucih nekako da zivim sa tim
  • levitantna
    Dirnula si me prilično dramski.
    Vera u nemoguće je ipak vera...Razumela sam te!
    Tvoj vapaj i sada ječi kroz ovaj text...
    ".....Gospode, budi uvek uz mene.
    Ohrabri me, kada se uplašim težine borbe za spas duše svoje.
    Podrži me u naporima mojim, da ne padnem i
    uputi me da srcem, umom i dušom svojom
    budem uvek blizu tebe".......

Please login to post a comment
tasana065
SERBIA
SVOJ ZIVOT VODIM JA, A NE ON MENE