- shiatsuka / Шацу практикант
- Rođen 8. nov. 1902.
- Član od 13. avg. 2009.
- Muško
- u sredini sveta
- Serbia
O meni
<html />
Grupe
Komentari
Е сад кад си уздахнула и удахнула ме, лагано затвори очи и препусти се догађајима... упамти да звездана прашина у себи носи козмички запис о прошлим и будућим догађајима.
И не брини... јер да сам стена рекао бих ти ослони се на мене.
Е сад што се година тиче, твоје сигурно могу да стану у моје :)
И не персирај ми ако хоћеш да се дружимо!
И не брини... јер да сам стена рекао бих ти ослони се на мене.
Е сад што се година тиче, твоје сигурно могу да стану у моје :)
И не персирај ми ако хоћеш да се дружимо!
Није свеједно! Козмичка слика је прте свега складна... а и ти припадаш тој хармонији. Дакле ти си део козмоса. И баш данас "30. sep. 2011.u 15:25" удахнула си зрнце звездане прашине тј. мене.
Значи ја сам сад део тебе... па ако ти мени персираш то је исто као кад би сама себи персирала.
Не верујем да си толико уображена те да би могла сама себи да персираш ;)
Значи ја сам сад део тебе... па ако ти мени персираш то је исто као кад би сама себи персирала.
Не верујем да си толико уображена те да би могла сама себи да персираш ;)
Ali, jesam..Kadgod nesto dobro i pametno uradim, pocnem sebi da persiram:)
Odlicno.Posto si ti deo mene, ja tebe ..razumeces ovo sto cu da kazem. Na listi prijatelja su oni, za koje sam bar jednom osetila da su mi prijatelji.Mozda si mi i ti bio prijatelj. Mozda cutke, mozda u nekoj drugoj kosmickoj kosulji..Ali, volim konkretno da osetim prijateljstvo , jer ako ne osetim, nastavljam da ne postojim.
Odlicno.Posto si ti deo mene, ja tebe ..razumeces ovo sto cu da kazem. Na listi prijatelja su oni, za koje sam bar jednom osetila da su mi prijatelji.Mozda si mi i ti bio prijatelj. Mozda cutke, mozda u nekoj drugoj kosmickoj kosulji..Ali, volim konkretno da osetim prijateljstvo , jer ako ne osetim, nastavljam da ne postojim.
Prijavite se da biste objavili novi komentar
Баш Ти ћеш овде наћи таму и светлост, тугу и радост, љубав и мржњу... мање више као и тамо, напољу. Поверавам ти моју голу душу, моје срце које крвави, блистав поглед, моје осмехе, много мојих, чак и превише, речи. Ах, те речи које и не умем да ставим баш увек на право место. Па ипак твој ум ми припада, бар за време док си овде. Опусти се и заборави на време које је у суштини само тренутак живљења као: облаци на хоризонту кад журе да заклоне небо, равни таласи пре кошаве која увек открије дугу, благе ноћи у једном сну, бистре капи воде...
Заустави се овде у стиску ветра без срама, као лист који отргнут са гране слободно лелуја. Заустави се и осети се пријатно!