Veceras je jako hladno . Ako me ova pesma ne ugreje , nista nece .
Radujem se praznicima koji stizu . Radujem se ukrasenim izlozima ! Radujem se tome sto ljudi makar jedom u godini urade nesto sa stilom , sa planom , da to nesto bude lepo .
Cudno mi je da priznajem , radujem se sto je zima . Radujem se zbog onog malog trenutka kada dodjes kuci i umotas se u cebe .
Iskrena pesma
O sklopi usne, ne govori, cuti.
Ostavi misli nek se bujno roje,
I rec nek tvoja nicim ne pomuti
Bezmerno silne osecaje moje.
Cuti, i pusti da sad zile moje
Zabrekcu novim, zanosnim zivotom,
Da zaboravim da smo tu nas dvoje
Pred velicinom prirode; a potom,
Kad prodje sve, i malaksalo telo
Ponovo padne u obicnu camu,
I zivot nov i nadahnuce celo
Necujno, tiho potone u tamu,
Ja cu ti draga, opet reci tada
Otuznu pesmu o ljubavi, kako
ceznem i stradam i ljubim te, mada
U tom trenutku ne osecam tako.
I ti ces, bedna zeno, kao vazda
Slusati rado ove reci lazne,
I zahvalices Bogu sto te sazda,
I oci ce ti biti suzom vlazne.
I gledajuci vrh zaspalih njiva
Kako se spusta nema polutama,
Ti neces znati sta u meni biva
Da ja u tebi volim sebe sama,
I moju ljubav naspram tebe,kad me
Obuzme celog silom koju ima,
I svaki zivac rastrese i nadme,
I osecaji navale ko plima!
Za taj trenutak zivota i milja
,Kad zatreperi cela moja snaga,
Neka te srce moje blagosilja.
Al' ne volim te, na volim te, draga!
I zato cu ti uvek reci: cuti,
Ostavi dusu nek spokojno sniva,
Dok kraj nas lisce na drvetu zuti
I tama pada vrh zaspalih njiva.
Milan Rakic
Пријавите се да бисте објавили нови коментар
Ova pesma je verovatno najdublja suština Rakićevog odnosa prema ljubavnom i čulnom, koja je kod njega uvek živa i topla ljudska konkretnost, a ne apstrakcija.On istinski i snažno izražava premoć telesnog nad duhovnim..
ali ne preže ni od drske otvorenosti da razgoliti ove ljubavne stihove, koji tako grubo i superiorno skidaju velove sa mnogih lažnih uzdisaja!
Dakle, draga moja Mary, imaj na umu "da muškarac samo voli svoju žudnju" i sebe u toj žudnji...a ono što najviše uzdiže i užasava..jeste..da sve kratko traje, da se gubi u prolaznosti- sve što je buktalo sada se gasi..otud i pesimizam i osećaj ravnodušnosti, koje simbolišu starenje i sumrak života..."ostavi dušu nek spokojno sniva"..
Nadam se, da ćeš postaviti još koju pesmicu..uživala sam čitajući je ponovo:)
Svako dobro:))