Teslio

Veceras je jako hladno . Ako me ova pesma ne ugreje , nista nece . 

Radujem se praznicima koji stizu . Radujem se ukrasenim izlozima ! Radujem se tome sto ljudi makar jedom u godini urade nesto sa stilom , sa planom , da to nesto bude lepo .

Cudno mi je da priznajem , radujem se sto je zima . Radujem se zbog onog malog trenutka kada dodjes kuci i umotas se u cebe . 

Iskrena pesma

O sklopi usne, ne govori, cuti.

Ostavi misli nek se bujno roje,

I rec nek tvoja nicim ne pomuti

Bezmerno silne osecaje moje.

Cuti, i pusti da sad zile moje

Zabrekcu novim, zanosnim zivotom,

Da zaboravim da smo tu nas dvoje

Pred velicinom prirode; a potom,

Kad prodje sve, i malaksalo telo

Ponovo padne u obicnu camu,

I zivot nov i nadahnuce celo

Necujno, tiho potone u tamu,

Ja cu ti draga, opet reci tada

Otuznu pesmu o ljubavi, kako

ceznem i stradam i ljubim te, mada

U tom trenutku ne osecam tako.

I ti ces, bedna zeno, kao vazda

Slusati rado ove reci lazne,

I zahvalices Bogu sto te sazda,

I oci ce ti biti suzom vlazne.

I gledajuci vrh zaspalih njiva

Kako se spusta nema polutama,

Ti neces znati sta u meni biva

Da ja u tebi volim sebe sama,

I moju ljubav naspram tebe,kad me

Obuzme celog silom koju ima,

I svaki zivac rastrese i nadme,

I osecaji navale ko plima!

Za taj trenutak zivota i milja

,Kad zatreperi cela moja snaga,

Neka te srce moje blagosilja.

Al' ne volim te, na volim te, draga!

I zato cu ti uvek reci: cuti,

Ostavi dusu nek spokojno sniva,

Dok kraj nas lisce na drvetu zuti

I tama pada vrh zaspalih njiva.

Milan Rakic