Jedan stariji čovek, je bio na samrti.
Bili su to njegovi poslednji sati.
U jednom trenutku je otvorio oči, i uspeo videti nekoliko prilika koje su se skupile oko njegovog kreveta.
Nije ih uspeo prepoznati.
Zatvorivši oči, upitao ih je:
-Prijatelji, ko ste vi?
Jedna od prilika reče:
-Mi smo tvoji zanemareni snovi,zaboravljene želje i neostvarene vizije.Mi smo sve ono što si mogao uraditi za života,ali si to propustio učiniti.
-Žao mi je zbog toga,ali ipak cenim što ste se uprkos mojoj nemarnosti i lošem odnosu prema vama došli oprostiti od mene na kraju mog života.
Jedna od prilika se nagne i mirnim mu glasom odgovori:
-Ne,mi se nismo došli oprostiti od tebe,došli smo umreti sa tobom...
Please login to post a comment
Život je samo jedna, nemamo rezervni, sledeći.
Kad smo tako prisiljeni, onda nam je pamet saterana u "ćošak".
Tako je i sa onim, srećnim trenucima u životu; taman pomislimo "to je to", da bi se na kraju ispostavilo da je bolje da nismo uopšte ni započinjali.
Život je čudan "Dunav", i nikada ne znamo šta nam zapravo smera.