Jedan stariji čovek, je bio na samrti.
Bili su to njegovi poslednji sati.
U jednom trenutku je otvorio oči, i uspeo videti nekoliko prilika koje su se skupile oko njegovog kreveta.
Nije ih uspeo prepoznati.
Zatvorivši oči, upitao ih je:
-Prijatelji, ko ste vi?
Jedna od prilika reče:
-Mi smo tvoji zanemareni snovi,zaboravljene želje i neostvarene vizije.Mi smo sve ono što si mogao uraditi za života,ali si to propustio učiniti.
-Žao mi je zbog toga,ali ipak cenim što ste se uprkos mojoj nemarnosti i lošem odnosu prema vama došli oprostiti od mene na kraju mog života.
Jedna od prilika se nagne i mirnim mu glasom odgovori:
-Ne,mi se nismo došli oprostiti od tebe,došli smo umreti sa tobom...
Prijavite se da biste objavili novi komentar
Život je samo jedna, nemamo rezervni, sledeći.
Kad smo tako prisiljeni, onda nam je pamet saterana u "ćošak".
Tako je i sa onim, srećnim trenucima u životu; taman pomislimo "to je to", da bi se na kraju ispostavilo da je bolje da nismo uopšte ni započinjali.
Život je čudan "Dunav", i nikada ne znamo šta nam zapravo smera.