Teslio

Sedim i razmisljam ko su mi prijatelji?

Svi se zapitamo u zivotu dok tonemo ko su nam prijatelji?Imamo li  zaista iskrenih prijatalja ili samo onih koji nas tapsu po ramenu dok tonemo.Svoje veliko razocarenje sam dozivela u "tapsace"sa laznim

osmesima na licima,koji su me samo posmatrali i smejali mi se u lice.To mi je odgovoralo u jednom segmentu mog zivota.Bili su mi divni ,bas pravi prijatelji (mislila sam).U mom sve dubljem tonjenju ignorisala sam prave prijatelje koji su mi govorili dosta,dokle i stani.Ljudi sa kojima sam odrasla zabrinuti za mene,meni su bili neprijatelji.Ignorisala sam ih ,nisam im se javljala ...Dok su oni bili strpljivi i cekali da udarim glavom o zid,ja sam uzivala sa "tapsacima".Bas bili dobri ljudi ....xaxxaxa .Ja im sluzila za ismevanje kad im ispricam svoja deshavanja,ali o tome necu sad pisati vec nekom drugom prilikom.Pravi prijatelji su dolazili,zvali, bili uporni.Molili me da stanem da stavim tacku na sve.I znate shta uspeli su.Na moju veliku srecu ja sam im zahvalna, jel da nije bilo njih moj zivot ,moja porodica bi bili unisteni.Oni su i sad oko mene ...dok su tapsaci nestali.Nema ih nigde....