• andjeo :)
  • "...Ponekad isprani dani zajauchu i andjeli se dugo ne vide kroz zguzvane oblake...Sve skupi se u kap i trnci dugo putuju kroz hladne poglede...Ono shto nas greje ne svice...Iz ove noci neme....
  • Član od 12. sep. 2011.
  • Žensko

Grupe

Interesi

Omiljeni brendovi

Hobiji

Komentari

"...nemam nijedan dokaz da sam bila tvoja..nismo se slikali, nismo putovali..ne znam u stvari ni shta smo..znam samo da mi falish, kao vazduh, kao zagrljaj, kao neko najblizi na svetu..a nemam nijedan dokaz da sam bila tvoj neko..na kraju ovog zivota cu te sigurno pomenuti..onako tiho, jedva chujno, kao shum zita kad legnesh na sred polja...pomenuti onako..za svoju dushu..."
Trenutak je dovoljan da se upozna,
trenutak je dovoljan da se zavoli,
vechnost je dovoljna da se zaboravi,
ono shto je trenutak uspeo da stvori....
... ne znash me, prijatelju moj... moji nemiri me zemljom vode, snovi chudni pohode, a dusha putuje... seta u mojim ochima nije zbog tebe, samo sam ostala daleko negde... lutajuci stazama ne prohodnim trazim ne moguce, prozivljavam ne prozivljeno... ne, ne znash me... poznajesh samo nekog ko je tu sa tobom, prava JA nije odavno tu...
I kada je mali crv sumnje sHaputao da je ne moguce pravila sam se da ga ne chujem. . ma nisam ga ni chula. . :))) naoruzana strpljenjem , verom i nadom otvorila sam vrata moguceg. . .odavno sam spremna da krenem. . nijedna prepreka ka cilju nije nesavladiva. . :)))
Tvoja spremnost da krenesh i da uvek nastavljash da hodas uspravne glave i ponosnog pogleda,to je sushtina zivota koji se ne uci po shkolama vec se nauchi i stekne na chasovima zivotne shkole,koja neprestano traje i trajace sve dok ti u grudima srce kuca...
A postoji li veca sila i veca molitva od ljubavi?! Njoj se sve prepreke predaju, ispovesti darivaju, noci razdanjuju, nasilni poklanjaju, ledeni otapaju, glasni utishavaju... Sila ljubavi blazi, ratnike chini pesnicima, slepe - vidovitima, kandze - maslachcima, trnje - cvetovima. Kako ne zamirisati ljubavlju! Odupreti joj se, znak je slabosti a ne snage!
Nije mi zao dana ,nije mi zao noci,
ali zao mi shto ce uzalud proci...
Ja zivim u svom svetu mashte...Uvek cu biti ovakva, kakva jesam...Dobra,

luda, naivna i neiskvarena...Uvek cu voleti kishu i Balashevica...Ja cu i

dalje verovati pogreshnim osobama...Stajati na mestu, izmedju jave i

sna...Slushati tishinu, gledati u prazno...I secati se TEBE...
Vremena su takva...da treba znati zagledati se duboko...i osetiti kako zivot dishe,smeje se,place,radja i umire...
:) Fino fino :) Znaci nisam ispao totalni idiot :)
xaxxax shto bi pa toliko dugo nisi ovde koliko sam prochitala na tvom blogu...:)
Veliki pozzz iz carskog grada..:)
Nisam bio od pocetka ove godine ha ha ha :)

Pozdrav iz najveceg grada Kalifornije :)
Dobro bre zenski stvore jel oces ti da se javis ili cu morati da ukljucim CIA, FBI, KGB i slicne da te nadju?:)

Pozdrav iz Kalifornije
Znaci ipak pretnje uspele he he he :) Pa da, izgleda da se samo na taj nacin i moze nesto postici :) Zezam se bre, pozdrav za najlepse ime na svetu(znas zasto)
I opet si nestala bez traga? Ccc...
Srecna Nova 2012 godina, puno srece, zdravlja i uspeha i da ti bude mnogo bolja od 2011 zeli ti tvoj drug iz Kalifornije :)
Šta sam ja osim senke
koja hladnim noćima sama šeće...
Ajde ajde, mani se tuge, jos ti je rano za to :)
Mnoge noći besane,
tuge neke sve su jače...
Šta sam ja osim senke
koja se sama noćima seće...
Neki nemir samo meni znan
i neki san nikad nedosanjan....
eeee mala opet se mangupiras ??? aaaa hm hm kissko da pokne
kako me nadju..samo...:)
Vidim ja da cu opet morati da aktiviram FBI i CIA :P

Pozdrav za tebe ;)
Neces tuj sam...samo vas citam...:))
Da ne bi izgovarao previše ludosti, Bog je čovjeku dao deset prstiju

i na svakome od njih po jedan mudar savjet

Prvi, tvoja riječ neka bude DOBRA.

Drugi, tvoja riječ neka bude ISTINITA.

Treći, tvoja riječ neka bude PRAVEDNA.

Četvrti, tvoja riječ neka bude VELIKODUŠNA.

Peti, tvoja riječ neka bude HRABRA.

Šesti, tvoja riječ neka bude NJEŽNA.

Sedmi, tvoja riječ neka bude UTJEŠNA.

Osmi, tvoja riječ neka bude ULJUDNA.

Deveti, tvoja riječ neka bude PUNA POŠTOVANJA.

Deseti, tvoja riječ neka bude MUDRA.

I ONDA – ZAĆUTI!

Pročitah ove reči pa reših da ih podelim sa vama...:)
Mudro :)

Pozdrav od spavalice :)
Ima li koga ovde?
Cao prijateljice, evo da ti se javim i da te pozdravim a razlog zasto me nije bilo na Teslio je to sto sam do pre dva dana bio na odmoru u Srbiji i Nemackoj(bice o tome i blog, samo da se naviknem na ovu vremensku zonu). Veliki pozdrav za tebe :)
Nije potrebno da izvedemo velike stvari.
Treba samo da izvedemo male stvari koje
čine
da se osećamo bolje ili
ne tako loše.

Naravno, ponekad nam sudbine
neće dozvoliti da to
učinimo.

Tada moramo nadmudriti sudbine.

Moramo biti strpljivi sa bogovima.
Oni vole da se zabavljaju,
vole da se igraju sa nama.
Vole da nas stavljaju na probu.
Vole da nam govore kako smo slabi
i glupi, da smo
nepotrebni.
Sretoh jedne divne oči,
ni u snu nisam sanjala
da će doći ...
Pogledom me miluje,
rečima smiruje,
rukama me mazi,
a poljupcima gazi.
Je'l to ljubav?
Ili mozda san,
tek sad svatih,
da nista ne znam.
Na kraju krajeva nema kraja, laž zaostaje, istina se izdvaja, prica produžava, pesma se skraćuje al ne sužava, sve odamara na jednoj ploči kraj mosta gde se sreća sa tugom spaja na putu do beskraja.....
...Ne čeka me više i ja to znam.Bio je to usud,ili

samo san,nikada nisam pomišljala tad, da ,posle noci mora doci dan.I

čemu noc i čemu dan?Pustoš u tugu umotana-zivot ko utvara,nestvaran-a

želela samo da potraje san.

Nikada ne isanjan.I da li sam smela,ne

prokleta bila i kada sam požela,nemam prava to tražiti,vrati se životu

bez snova-ostavi svoj najmiliji san da živi svoju noc i svoj dan-ja

ću tamo gde život je samo normalan....Ne čeka me više i ja to

znam..

Kada ostariš i kada se razboliš,nikome više ne trebaš

i ostaješ tako odbačen i sam,zato glavu gore,

svaki dan koji prodje je prošlost,i onaj koji osvane dočekaj nasmejan,

radostan i pun pozitivne energije i ljubavi,ne zaklinji se nikome,

ne tuguj grupno,ne pevaj u čoporu-da,radi sve to ,ali sam,kada osetiš suštinsku potrebu za tim.
Nemoj nikad voleti, možda nećeš
shvatiti, jer kad jednom zavoliš, znaj da ćeš patiti. Zaborav je težak
voljenog bića, a ljubav je uviek neka tužna priča.
Nikada ne reci “volim te“ ako ti zaista nije stalo.Ne govori o osećajima ako zaista ne postoje. Ne drži me za ruku ako ćeš mi slomiti srce. Ne…gledaj me u oči ako je sve što govoriš laž.Nikada ne reci “Zdravo“ ako misliš “Zbogom“ i nikada ne reci “Zauvek“ jer nećeš ostati tu.
Ne , ti ne moraš stajati pored mene,
ali ja znam da si tu i da nisam sama.
Ne moraš dodirnuti rukom moje obraze,
ja osetim dodir.
Ne moram videti tvoj osmeh
ali ga čujem negde u sebi
i znam da si tu ,
na tebe sam navikla usnama slučajno,
ali srcem beskrajno.
Nije bitno koliko si puta pao
već koliko imaš motivacije
da ustaješ pri tim padovima...
Volela bih da mi ovo srce potraje malo duže. Ovakvo i nikakvo drugačije...Onda ću moći da ga nesebično delim, i delim, i delim....
Suviše emotivna - U pogrešno vreme rođena
Suviše ranjiva - U odelo jačine obučena
Pomalo blesava - Na razne ludosti spremna
Pomalo nesigurna - Iza osmeha skrivena
Samo ja znam - Ko sam ...
Odoh časkom do zvezda,
da zakopam neke tuge.
Za to vreme, sanjaj nešto nemoguće.
Snovi treba takvi da budu.
Baksuz sam, ne umem da sanjam,
al’ umem da ostvarim tuđe snove.
Svoje neuspešne pokušaje
premeštam iz nesanice u nesanicu
i smišljam laži za uz jutarnju kafu:
“Sanjam ti ja tako...
Nikad nikom ne otkrivaj svoju slabu tačku ,
jer samo u crtaću , miš pobedi mačku .
Ono što si poverio , znaj , moze da zaboli ,
najviše od kog si mislio , da te iskreno voli !
Ja nisam umela da te ne volim...
Da to udavim svilenim gajtanom
i umrtvim damare.
Da te ne odsanjam i ne poželim...
Hodala bih kao živi leš...Čemu...?
Zato... hvala ti za napete mišice,
za adrenalin, za krv proključalu, za ruke drhtave...
grlo promuklo, za reči zapetljane...
Za noći pijane, vino uskislo,
za cigane i ćemane...
Treba mi neko, ko će verovati u mene kada svi izgube veru...
Treba mi neko, ko neće odustati od mene posle svih mojih nestašnih grešaka...
Treba mi neko, kome ću biti posebna, baš zbog svih gluposti...
Treba mi neko, ko će podneti sva moja raspoloženja, suze i smeh, sreću i strahove...
Treba mi neko, ko će me voleti baš takvu, kakva jesam...I ko neće želeti da me promeni...Nikada...
Zatekneš na putu nešto poluživo, ranjeno,
srce ti se u isto vreme sklupča i raduje,
sagneš se do zemlje, a kao da si nebo dosegnuo,
kad osetiš na dlanu puls preplašenog srca.
Ne znaš kako i čime, ali siguran si
da ćete izlečiti jedno drugo.

Zavoliš to poluživo i ranjeno,
shvatiš da moraš da živiš,
kad si već oživeo,
jer ne smeš dopustiti
da čitav tvoj svet
izdahne na tvom dlanu.

Živiš u ritmu otkucaja malenog srca.
Odjednom si razdragan,
odjednom voliš život, čak i svoj,
odjednom veruješ da ljubav čini čuda,
kad vidiš da je poluživo oživelo i ozdravilo,
zahvaljujući oblogu od tvog dlana....
Gledajuci tako u prazninu svoje sobe,
udjoh u svet u kojem
samo sto djavoli ne hode.
Udjoh na velika vrata,
a gle čuda milsilm priča je laka!
Iskrena i naivna ko što uvek sam bila,
otvorih svima svoja krila.
Namejana i vedra lica
bila sam primamljiva ptica.
Ispred mene se stvori čovek
loših mana al' Bože šta cu dalje sama?
Tumarh tako hodnicima tame
mučeći sebe za sve loše dane.
Osmeh skinu sa lica, oči izgubiše sjaj
jedino što sam pomislila tad:
"Boze je'l ovo stvarno kraj?"
U tom svetu tuge i bola,
oslušnuh neku pesmu koja je bila nova.
Osmeh vratih na lice ,i podjoh notama
koje na mene liče .
Nežno,polako vraća mi moj san
i sve više mi se približava ja to znam.
Na pamuku me uspavljuje
sa tajnom se budimo
noci željno isčekujemo.
I tako iz dana u dan
uz lake note i vedar san....
Dozvoli mi..
Da budna sanjam,
u naručju tvom,
blizina mi tvoja treba,
kao nikad do sada.
Toliko sam tuzna,
ovih dana..
Samo me zagrli jako,
i privi me uz sebe,
na grudi mi glavu prisloni.
Pusti da u tvome osmehu,
nađem svoj mir,
i dugu tvoje ljubavi..
Kako čovek nasedne na laži iste
rekao si da promenilo se sve,
a nista nije...
Sve je još gore nego pre,
jos teže reči, jos teže sve.
Kako si mogao tako nisko pasti
mili moj da mi je znati.
Sta sam ti kriva ja ?
a čista ko dva bisera.
Toliko teških reči
još paraju mi uši
zar su to tvoji jauci?
Šta sam ti kriva ja,
sto sam čista ko dva andjela.
Dobrota moja ti smeta
to je tvoja šteta.
Boli i boleće
al'Bogu se kunem prestaće.
Suze paraju lice moje
šteta za nas dvoje.
Šteta za tebe, a sve sam ti dala
šta bi još hteo kada bih znala.
Tuga mi para lice ,jauk je još gori
odoše svi moji lepi snovi.
Budna sam sanjala naše dane
al'meni nikako da svane.
Pored mozga u glavi
pitam se gde prodjose moji dani.
Sanjala sam a spavala,
sad se budim
samo se nadam da necu da poludim.
Al'neka tako mi treba
kad dozvolim da me budala zeza.
Bogom se kunem u moju sreću
da ću sve da zapamtim al'vratiti necu.
Nek ti je sretno bilo moje bivse milo....


(u najvecoj tuzi i bolu)
Ponekad joj se čini,poznaje ga više nego samu sebe.

Jeste,on je bio najbolji,najlepši,znao je da useći..

Ono što je rešila sebi da prizna je da sad zapravo i ne zna ko je On.

Onaj,koji lomi ženska srca kao stare porculanske šolje zrele za otpad.

Koji nikada nije voleo a uvek je to odgovorno tvrdio...
Tama

Ja ne znam kud ovo idu dani moji,
ni kuda vode ove noći moje.
Ne znam.
Ni otkud magla ružna
na sve što se čekalo,
ni otkud nemar jadni
na sve što se radilo,
ni zaborav otkuda,
žalosni na sve što se ljubilo.
Magla.
Ko će da mi kaže noćas, šta meni znače
lica i stvari i spomeni minulih dana?
I kuda idu ovi dani moji
I zašto bije tamno srce moje?
Kuda? Zašto?
Sama noćima ,sama danima
tražim smisao u ovim rečima
Pišem plačem, tugu delim sa svima
mislim se lako je njima....
Samo ja znam kako mi je
Teško mi je.....
Stihovi lete kao godine
gde sam, kako sam
pitam samu sebe?
Nikog nemam ,sem uspomena
na lepe i prošle dane
koje napisati necu jer s drugima
neću da delim svoju sreću.
Što neko mora da zna
kako se osećam sad JA.
Ko da mu je stalo
mislim se e moja budalo....
Luda bila i vazda osta
al' bitno je jedno
ja znam ko sam.....
Šta imamo još od onih divnih dana što su prošli...
Sećanja:koja lagano al' sigurno odlaze u zaborav...
Bol:koja zauvek ostaje u našim srcima...
Duše:koje su prepune ožiljaka...
Jaku čežnju:koja nas pustoši i muči...
Suze:koje se često pojavljuju u našim očima...
Ponekad čak i mržnju,koja od nas pravi neljude...
I,zato se još uvek jako često pitam:
Zašto sve što je lepo ima kraj???...
Sretna a tužna pratim druga,
ko prst i nokat smo bili
divne dane provodili...
Svaku moju bol i tugu si znao
za moje brige uvek lek imao.
Koliko smo suza od smeha prolili,
koliko vina popili?
Za svaku tvoju sreću
ja ti šaljem zlatnu zvezdu,
da te čuva u zemlji dalkoj
al' znaj da ovde uvek
imaš svoje mesto....
Zbogom i nek ti sve u životu sretno bilo
moje bivše milo...
Nek ti se sve želje i snovi ostvare
pored bilo koje ...
Uživaj i zaboravi na mene
jer nisam ja za tebe...
Iluzija ili san
to samo ja znam.
Koliko dana koliko noći,
će još proći, dok ugledam
neke druge oči....
Dok čekam
u samoći neke druge oči
ja često se pitam
dokle ću moci?....
Srce slabo je,tuga jača je
pitam samu sebe dokle ceš BRE?
Ali ponos se neda,
tuga jača je pa neka ME...
Dok druge ljubiš,
ja se samo nasmejem
i znam i tad se setiš MENE!!!
Dozvoli mi..
Da budna sanjam,
u naručju tvom,
blizina mi tvoja treba,
kao nikad do sada.
Toliko sam tužna,
ovih dana..
Samo me zagrli jako,
i privi me uz sebe,
na grudi mi glavu prisloni.
Pusti da u tvome osmehu,
nađem svoj mir,
i dugu tvoje ljubavi..
Dragi moji vidim da je ovde sve zamrlo pozivam vas na sajt http://www.volimo.net da nastavimo tamo da se druzimo.


Prijavite se da biste objavili novi komentar