Teslio

Pravoslavni hrišćani, koji se pridržavaju julijanskog kalendara, krajem novembra počeli su božićni post koji će okončati pričešćem 7. januara.

I teološki i svetovni stručnjaci saglasni su u oceni da je post zdrav i za vernike i za one koji to nisu, jer osim "čišćenja“ duše, raznovrsna nemasna hrana čisti i telo.

Međutim, post ne treba mešati sa dijetom, jer je to u suprotnosti sa njegovim smislom, ali i sa efektima jednolične ishrane koja može dovesti do povećanja kilograma i zdravstvenih problema.

Viši dijetetičar–nutricionista Jasna Anđelković za CdM kaže da deca i adolescenti ne bi trebali da poste, kao ni stari i nemoćni jer može doći do deficita uzrokovanog neunošenjem mleka i mlečnih proizvoda.

- Kod nas se slabo koristi riba, pa bi mlad organizam brzo osetio nedostatak belančevina. Ne bi trebalo da poste i osobe koje imaju neku hroničnu bolest. Strogi post može da ugrozi zdravlje kod osoba koji imaju problema sa imunitetom. Posledice neunošenja mleka i mlečnih proizvoda će osetiti i osobe, žene, koje imaju problema sa osteoporozom, jer je to previše dug proces neunošenja kalcijuma što dovodi do gubitka koštane mase, objasnila je ona.

Anđelković podseća da današnju ishranu karakterišu nepravilni i nedovoljno izbalansirani obroci. U njima ima previše masnoća, mesa, hleba, a malo mlečnih proizvoda, voća i povrća. Zbog toga je post više od preporuke, jer je zdrav i za vernike i za one koji to nisu ukoliko je u ishranu uključen veliki broj namirnica.

"Pri odluci da postite treba biti oprezan, jer pravilna ishrana u toku posta ne znači da treba da se jednolično hranite krompirom, pirinčem, džemom, hlebom. Ukoliko ljudi bez razmišljanja unose ugljene hidrate može im se desiti da posle 40 dana posta osećaju vrtoglavicu, anemiju, postaju dekoncentisani i počinju da bivaju depresivni“, navela je ona.

Da ne bi upali u ovu zamku, Anđelković je objasnila da bi oni koji poste trebalo da koriste namirnice iz tradicionalne ishrane i to celo zrno raznih žitarica kao što su pšenica, heljda, ovas, raž, zob, proso. Takođe u ishranu treba uvesti što više mahunarki kao što su pasulj, bob, sočivo, kao i sojino zrno.

"Kombinacija žitarica i mahunarki je odlična zamena za meso. Zaboravite na belo brašno. Sve kombinacije mahunarki i žitarica predstavljaju unosioce aminokiselina neohodnih našem organizmu, što je u toku posta veoma važno jer nema unosa proteina iz mesa, jaja i mlečnih proizvoda. U postu je važno da se koristi sezonsko povrće kupus, kelj, keleraba, luk, prokelj, praziluk, karfiol, šarargarepa, rotkva, brokoli i cvekla“, kazala je ona.

Anđelković je rekla da je poželjno upotrebljavati i maslinovo ulje, ali u malim količinama u obliku preliva za salate. U toku posta u ishranu treba uvesti uljarice zbog bogatstva vitominim E i lecitinom. To su orasi, lešnici, bademi, kikiriki, semenke, susam, bundeva.

"Riba je takođe zdrava jer sadrži belančevine, gradivne materije i fosfor koji je važan za moždane ćelije. Poželjno je jesti ribu dva puta sedmično“, objasnila je ona.

Economy.rs