Teslio

Opet ja sa onim što mi nije posao, ali ja majke mi opet kao potrošač. Znate ono kad velike i male firme promovišu svoje brendove koji su brendovi pre nego što su to postali. Ne kapiram to najbolje, ja neuka kontam da ne možeš nešto da napraviš i kažeš  – e, ovo je sad brend, nego ima da prosipaš krv, znoj i suze pre nego što to stvarno postane prepoznatljiv brend.

E, te firme naprave žurku-promociju za novinare & srpske zvezde a mi posle čitamo u novinama kako su te zvezde presvisle od sreće kad su dotakle te nove brendove i kako, opet, kontam tu je recept vrlo jednostavan – pozovu te kao zvezde, podele im proizvode, zvezde se slikaju a ja i slični meni odma’ treba da potrčimo i kupimo te proizvode, jer kad imaju zvezde ima vala da imamo i mi. Brend se rodio!

To možda u teoriji. U mojoj praksi ja više verujem mojoj kumi nego bilo kojoj zvezdi.

Ili… ide na prvom programu RTS-a, ne znam kojim danima jer svaki put uhvatim slučajno, ono  – Lepi brka kuva za vas. Lepi brka koristi za kuvanje isključivo proizvode svog sponzora, ne pominje ih ali su u krupnom planu. Oćajna domaćica sa ove strane ekrana treba da ukapira da samo sa pavlakom određenog proizvođača može dobiti baš onaj delikatan ukus.

Ili… fotošopiraju precvetalu zvezdu koja je baka i bukvalno i figurativno i pokušavaju da nas ubede da ćemo mi isto tako izgledati fotošopirane a da prstom ne mrdnemo samo ako budemo gutale tablete od ko zna čega, a može biti i da propevamo.

Ili… ako gledate one reklame u kojima je svaki drugi prašak nesposoban da opere veš ali onaj koji reklamira Seka Sabljić pere veš a ima i sedativno dejstvo, uopšte se ne nervirate kad vam se dete umaže od glave dopete a glupavi zet prospe ajvar po čistom stolnjaku. Povrh svega, to svakodnevno pranje i prostiranje vam pruža priliku da gvirite u susedno dvorište i ogovarate komšiluk na sva usta.

I ovde ću da dam taj primer mene neuke  ako je Seka trebalo da me natera da steknem poverenje u taj prašak – nije. Verujem više onoj kumi s početka teksta a Seku gledam ko što sam je gledala inače – kao malo histeričnu, uglavnom je imala takve uloge.

Zaključak – ne verujem trendovskim reklamama u kojima trendovski ljudi reklamiraju trendovske proizvode jer tu uglavnom nema ni K od kvaliteta.

Ali čemu verujem,  pitate se vi.

Skontam noćas u sitne sate.

Pre neki dan sam se akala nekim kuvanjem, kod mene televizor uvek uključen, pravi mi društvo, ponekad dotričim ispred kad mi privuče pažnju. I čujem glas Steve Karapandže, priča o spremanju nekog jela i sve vreme savetuje i pominje Delimano posuđe.

Dobro, znam ja da je Stevo Karapandža plaćen da reklamira to posuđe ali se radi o tome koliko verujem Stevi. Ni sama nisam imla pojma dok noćaš ne uđoh na Fejsbuk i ne ugledah sa desne strane reklamu za to posuđe. Inače ne obraćam pažnju na te reklame. Stevo je pričao – ovo možete spremiti u toj i toj posudi, ali možete I u Delimano posudi, nije rekao – ako spremite u Delimano posuđu buće prste da poližete a ako spremite u nekom drugom moći ćete da nahranite svinje.  Elem, akcenat bio na hrani a posuđe usput, da se Vlasi ne dosete, isto kao i ja koja se nisam dosetila ali sam odmah uočila Delimano na Fejsbuku. I nije bilo nimalo histeričan kao da će da umre ako mi ne kupimo to posuđe a on plaćen da ga reklamira.

Šta htedoh reći, opet ovako neuka – akcenat u reklamama uvek treba da bude bačen na proizvode a ne na ljude koji ih reklamiraju, ja se odmah izbezumim i čvrsto sebi obećam da ne kupujem zbog  bezobrazne reklame.

Mogu stotine primera da vam navedem.

A svemu tome da dodam – hiljade i hiljade tekstova, reklama, saveta, kako voditi zdrav život uz krajnje nezdrave navike i ishranu su postali veći klasika. I sve to treba da radite ne da biste bili zdravi, osećali se bolje, bili orniji, raspoloženiji, u dobroj kondiciji, nego da bi bile seksi, poželjnje, i da se za vama okreću. Zaboravite kad počnete da čitate te tekstove dal ste pošle il ste došle jer se sve završava seksom.

Mooshema već mesecima, nenametljivo piše o tome kako je promenila svoje navike a samim tim i svoj izgled i kako se fenomenalno oseća. Kad postavi sliku postavi sliku sebe znojave od trčanja.  Ili sa svojim detetom a ne kako se neki baja okrenuo za njom u parku.

Ja svakodnevno pratim koliko je pretrčala i zdušno navijam za nju. Ali bogami, zdušno navijam za sebe i vidim kako mi Mušema menja životne navike, rekoh joj to pre par meseci.

Zašto baš Mooshema

Zato što nas ne davi. Zato što deli sa nama nešto svoje a ne maltretira nas glupim savetima koje ni sama nije poslušala. Zato što se to vidi.

I što ja sve ovo vama ispričah…

Zato što sam celu noć razmišljala kako je Delimano pogodio cilj sa Karapandžom. A Mooshema i ne gađa cilj pa joj verujem i kupujem njene savete.

Eto, mislim kad bih ja bila od onih koji treba da izreklamiraju proizvod, ja bih poštovala buduće kupce.

I igrala na kartu poverenja? Jel postoji to beše u marketingu ili nije bitno? 

Autor: Mahlat