Teslio

U oku ti spava tajna Balkana...

kovitlac vihora...

skriven tišinom severa....

oganj ledom okovan

što sanja slobodu...

iskonske divljine...

Kriješ li uzdahom

snagu vetra uz lice...

da ne čujes zov

vlastite krvi???

Možes li pobeći

od srebrnog sjaja,

u noći punog Meseca...

kad ti u oku zatreperi???

Ćutanjem kriješ

snagu vučice, ženo???

Čime ćeš skriti

vrelinu dlana...

plamen u oku...???

Odaće te ritam pokreta,

mekoća stopala...

vlažnost usana,

stvorenih da vole...

Odaće te mir

dovoljno jakih

da budu slabi...

Odaće te sloboda

da ukrotiš divljinu zveri,

što čuči skrivena

pod lukom obrva...

odaće te, ženo

dubina uzdaha...

Jer, pitomi nemaju plamen

iz kog ce odjeknuti snaga želje...

Pitomi nikada neće

saznati tajnu,

koliko snage treba

da budeš slab...

da se nežnošću

drobe planine

i vrelinom ženskog dlana

savija kičma ratnika...

Po krugu hodaj

dok ne sretneš

vlastiti odraz u večnosti...

Tada ćeš znati

sve tajne srca...

i gde ti beše duša

kad je razmeravan

krug nad bezdanom...