U oku ti spava tajna Balkana...
kovitlac vihora...
skriven tišinom severa....
oganj ledom okovan
što sanja slobodu...
iskonske divljine...
Kriješ li uzdahom
snagu vetra uz lice...
da ne čujes zov
vlastite krvi???
Možes li pobeći
od srebrnog sjaja,
u noći punog Meseca...
kad ti u oku zatreperi???
Ćutanjem kriješ
snagu vučice, ženo???
Čime ćeš skriti
vrelinu dlana...
plamen u oku...???
Odaće te ritam pokreta,
mekoća stopala...
vlažnost usana,
stvorenih da vole...
Odaće te mir
dovoljno jakih
da budu slabi...
Odaće te sloboda
da ukrotiš divljinu zveri,
što čuči skrivena
pod lukom obrva...
odaće te, ženo
dubina uzdaha...
Jer, pitomi nemaju plamen
iz kog ce odjeknuti snaga želje...
Pitomi nikada neće
saznati tajnu,
koliko snage treba
da budeš slab...
da se nežnošću
drobe planine
i vrelinom ženskog dlana
savija kičma ratnika...
Po krugu hodaj
dok ne sretneš
vlastiti odraz u večnosti...
Tada ćeš znati
sve tajne srca...
i gde ti beše duša
kad je razmeravan
krug nad bezdanom...
Prijavite se da biste objavili novi komentar
da budeš slab...
da se nežnošću
drobe planine
i vrelinom ženskog dlana
savija kičma ratnika...'
Eh kad smo slabi an ženski rod:)
a slobodi tvojoj pristaju krila moja.
Iz usta će mojih nebu stići
sve što beše uspavano na duši tvojoj.
U tebi je svakodnevna iluzija.
Dolaziš kao rosa cvetnim krunama.
Tvoja odsutnost obzorje potkopava.
Večno poput vala bežiš.
Rekoh da si pevala na vetru
kao borovi i kao jarboli.
Poput njih si uzvišena i ćutljiva.
I namah se rastužiš, kao pred putovanje.
Prihvatljiva si poput puta znana.
Nastanjuju te odjeci i glasovi setni.
Probudih se, i ponekad se sele i beže
ptice što su ti u duši spavale.
Pablo Neruda
Još malo snova...
Tetralno pokloniću se i zamahnuti rukom:))
Bellisimooooo.......