Teslio

Govoriti  o energijama u domu ili o energiji kakvu jedan prostor odaje, do skoro je bilo nezamislivo. Tek kada su granice među kulturama počele da blede i nestaju, shvatili smo da ljudi iz drugačijih kultura od naše, drugačije gledaju svet oko sebe i u sebi.

 Pošto sve mora da bude paradoksalno, tek uplivom stranih tradicija, kultura i verovanja, počeli samo da shvatamo da je mudrost iste vrste postojala i na ovim, našim prostorima. Nažalost, kao i mnogi naši običaji, legende i verovanja, potisnuta je u sferu bajki i marginalizovana. Negde tu, na mestu ušća jedne reke mudrosti u drugu, započinje ova naša priča. Priča o harmoniji, bojama, svetlosti, prostoru, čudnovatom uticaju svake od njih na naš život i naše življenje...

Sve nam je jasnije da ako sredimo  naše ormane, pobacamo stare, nepotrebne stvari, okrečimo, osunčamo, provetrimo, osvetlimo odgovarajuća mesta gde su „crne rupe“ u stanu,  atmosfera postaje bolja, koncentracija za učenje veća,  harmonija u porodici jednostavnija.

 Za to nam zaista, nije potrebna velika mudrost. Dovoljno je prisetiti se „velikih spremanja“ koje su naše majke i bake praktikovale bez milosti a danas za njih više niko nema vremena. Da li smo baš toliko zauzeti ili je problem na nekom drugom mestu? Moramo sami sebi konačno da priznamo da opšta zapuštenost koja nas je preplavila, potiče upravo odatle, od našeg doma (ili uma, jer je um  naš dom na suptilnom nivou) koji je zaboravljen i sveden na spavaonicu. Dom je kod Srba ali i svih drugih naroda, predstavljao zaklon, mesto sigurnosti, okupljanja, porodične harmonije i sreće. Tu je mesto hranjenja, lečenja, pružanja nežnosti, podrške, učenja. Kada je čist, on je zdrav, moćan i uspešan, baš kao i oni koji borave u njemu.  Napravite taj mali korak, zbog sebe, pre svega. Uz to, dodajmo činjenicu da se sve manje kuva i obeduje u kući, a samim tim  se sve manje okupljamo oko stola i potpuno će nam biti jasno da oblasti života koja trpe su zdravlje (toliko bolesnih), međuljudski odnosi (ljudski rod se nalazi u stadijumu tri majmuna „ne vidim“, „ne čujem“ „ne govorim“ u odnosu jedni prema drugima ) i partnerski odnosi (razvodi su poprimili razmere pandemije). Da, a sada ide čuvena rečenica, nemamo vremena... Naravno, jer moramo da zaradimo za: dopunite sami... Šta se događa kada cela vrteška stane? Ko onda zarađuje? Odakle se odjednom stvori novac za skupe lekove i operacije? Zar nije bilo jednostavnije živeti u skladu sa sobom pre bolesti? Ko je onda kriv? Bog, Sudbina, Surovi svet, Gazda? Ili...

Oslušnimo sebe

 Možda je trebalo, na trenutak, pogledati sebe dobro u ogledalu i videti tu osobu pravim očima.  Postoji priča koja veoma lepo opisuje stanje u kome se današnji čovek nalazi. Ona kaže: čovek je sekao drva u šumi veoma tupom sekirom, mučio se, znojio i proklinjao sudbinu, život, posao. Slučajno prolazeći tuda, mudrac mu se obratio i rekao da naoštri sekiru i tada će mu posao biti mnogo lakši. On mu je na to odgovorio: „Ah, šta ti znaš o tome, ne mogu da gubim vreme na gluposti, imam puno posla, a malo vremena...“ Možda zvuči poznato? Zastanimo na trenutak, oslušnimo sebe, osvrnimo se na svoj dom, on može biti izvor energije koja nam je toliko potrebna za svakodnevne napore.

Postoje prostorije u stanu koje volite. To su  mesta inspiracije i tu vam sve polazi za rukom. Takođe, prostorije u stanu  koje izbegavate ili provodite vrlo malo vremena u njima, koje vas iscrpljuju i posle velikog truda rezultati vam budu, u najbolju ruku, prosečni. Sve to je duboko povezano sa vama samima i vašim ličnim energijama. To važi i za ljude koji vam dolaze u kuću. Svi znamo da kad uđete prvi put u neku prostoriju instiktivno birate mesto gde ćete se najbolje osećati i svaki sledeći put poželite da sednete baš na to mesto. To nikako nije slučajno. Prostor prožimaju razne energije koje su plod uticaja vezanih za njegovu orijentaciju, eventualne podzemne vode koje protiču ispod kuće, energije koje dolaze spolja od raznih izvora štetnih zračenja (trafo-stanice, elektro-kablovi, buka, ...). Samim tim, naš izbor govori pre svega o nama, a zatim o prostoru u koji smo ušli. Činjenica da živimo u vremenu kada nam ponestaje prostora,suočava nas sa stanovanjem u velikim stambenim blokovima, gde prirodno okruženje gubi smisao i sve intervencije za poboljšanje energije oko nas možemo vršiti samo iznutra. 

Lek dobra emocija

Prvi „alat“ i možda najvažniji su boje. One nas inspirišu, relaksiraju, podstiču ili umaraju. Pravilno odabrane za svaku prostoriju u skladu sa njenom namenom i položajem u stanu, postaju nosioci dobrih rezultata u svim sferama života. Njihov nesklad, preterani ili preslabi intenzitet dovode do razdražljivosti, nervoze ili pada energije kod ukućana. Sada već svi znamo da prevelike količine crvene u prostoru izazivaju nervozu i razdražljivost,ali njena dozirana primena unosi u prostor dobru energiju i radni elan. Plava ili ljubičasta donose smirenje, relaksaciju ali njihovom preteranom upotrebom unosimo apatiju i nezainteresovanost za bilo kakvu „akciju“. Metalni tonovi boja (srebrna, bronzana, boja „starog zlata“) tako popularni poslednjih dekada, samo pokazuju našu usmerenost na prilive novca, jer doprinose blagorodnom „zveckanju“ koje nam je u godinama krize, itekako potrebno. Problem nastaje kada to postane naša jedina preokupacija, svrha i model života. Samim tim i prostor postaje preopterećen simbolima novca i bogatstva i guši razvoj svih ostalih sfera življenja. 

Slična je stvar i sa osvetljenjem. Ako je pravilno postavljeno i ima ga dovoljno, unosi živost i radost u dom, ali ako se pretera i sa njim je isto kao i sa bojama. Ukućani postaju   razdražljivi, agresivni, analogno tome manjak osvetljenja dovodi do apatije i nesigurnosti. Tako je i sa stranama sveta, biljkama, ogledalima i materijalima  koji nas okružuju. Kristali dobijaju sve veći značaj u stimulaciji dobrih energija u stanu kao i prirodni materijali- keramika, metal, staklo. Sve to zajedno predstavlja atmosferu koju odaje jedan prostor, pa tako nekada kažemo da nam je prostor odmah „legao“ ili pak da nam se nešto ne sviđa, „ne leži“. Za taj osećaj postoje razni nazivi, ali onaj koji mu najbolje odgovara je intuitivno opažanje, to je trenutak koji ne možete da objasnite ali  jednostavno znate. To samo dokazuje da je prostor živ i da daje  svoju energiju stanarima, ali i da je prima od njih. U kući se već pri ulasku, oseća da li je atmosfera u njoj radosna ili nosi neke bremene emocije u sebi. Veoma je teško odrediti da li je to posledica uticaja ukućana na prostor ili prostora na ukućane. Delovanje je uzajamno i potrebno je uporedo oplemeniti i svoj unutrašnji i spoljašnji svet. Najbolji način je da volimo svoj prostor, da se staramo o njemu ali i da širimo oko sebe oreol pozitivnih očekivanja i misli i da uživamo u blagorodnoj energiji kojom će nam naš dom uzvratiti. 

Kinezi savetuju da ljude koje volite postavite da sednu na mesta na kome se vi najbolje osećate i najviše vremena provoite u svom domu jer će tako energija koju ostavljate na tom mestu spajati vas i vašeg gosta na pravi način i komunikacija će teći lako, bez zastoja i nesporazuma. One koje ne želite dugo u svom prostoru postavite da sednu na mesto koje svi ukućani izbegavaju jer će to doprineti da se nezvani ili neprijatni gost oseća „kao na iglama“ i brzo će otići.