Teslio

Некада је човек био веома једноставн. Пловио је широким рекама, ходао високим планинама и обрађивао плодно тло. И у свакодневници свог живљења уочио је увек присутну ~~~~~~~~~ линију хоризонта, или је овако видео ~~^^~~^~~^^~~ јер она може бити у разним облицима, у зависности од конфигурације пејзажа, али је увек једна непрекидна линија. А онда је запазио да се изнад те линије налази Сунце. И тада је постао свестан себе као јединственог бића у космосу, значи способан да каже – “ја сам онај који јесам”.  Оног момента кад је постао свестан тог јединства; хоризонтале, вертикале и круга, као и кретања које обједињује та три елемента, тада је човек постао писмен.

И наставио је да посматра рађање и умирање, падове и успоне својих заједница, схватио је велике тајне и велике истине. Запазио је редовност Месечевих фаза, утицаје Сунца, Земље, плиме и осеке.

А ноћу, крај ватре стари мудраци су подучавали своје ученике, исцртавали идеограме и потпомагали њихово памћење. Тако су нацртали звезду. И настаде слово Ж које носи име ЖИВЉЕ и преводи се као  ЖИВОТ који ниче из звезде која сија и ”жаркасто расипа своје зраке”.        

Живот је величанствен покрет, већи од људи, виши од неба, пространији од Земље. Ништа у природи није стално, почев од смењивања Сунца и Месеца, рађања и умирања, стварања и пропадања заједница. Све је у цикличним и сталним променама.

Цртеж идеограма Ж обухвата концепцију живљења кроз целовит, органски покрет космоса у једном великом, динамичном и уравнотеженом телу. Тај покрет представља и раскрсницу кроз коју свако од нас пролази у свом животу.

Интелектуалне дефиниције живота могу да буду стимулативне, а повратак на цртеж Ü  звезде даје центар нашим размишљањима.

Животa