Teslio

Nedavno se vratih iz Soluna. Poseta je bila radna, ali malo sam uspela i da prošetam gradom. Divan je. Ima šta da se vidi, ljudi su prijatni, ponekad čak i napadni. Napadni su oni što vrebaju goste ispred restorana, vuku te za ruke i svi navijaju za Paok i Partizan :)))) Meni kao vatrenom navijaču Partizana ne smeta to, čak šta više, slatko sam se ismejala i izgrlila sa istomišljenicima. 

Nemam šta posebno da napišem jer zaista nisam mnogo šetala, ali ono što sam videla sviđa mi se. Na mnogo mesta postoje očuvane stare crkve u raznim stanjima.

Izdvojila bih malo Srpsko groblje u Solunu koje sam posetila. Na samom ulazu dočekao nas je deka Mihajlović koji već pola veka radi kao čuvar groblja, a nasledio je svog oca na toj funkciji. Zanimljiv je i gostoljubiv, čak nas je odveo i u kosturnicu koju ne otključava velikim grupama. Odveo me je do groba jednog mog zemljaka, to sam uslikala i poslala njegovim potomcima koji su se jako obradovali slici.

Nakon šetnje popili smo po jednu ljutu za pokoj duša naših Solunaca sa dekom Mihajlovićem.

Ne bi trebalo zaobiđi ovo mesto ako se nađete u Solunu. Ovde, osim srpskih ratnika, ima kostiju i Rusa, Francuza i Italijana. Nadam se da će ovaj simpatični deka biti tu kad vas put odvede u Solun jer ćete čuti divnu interpretaciju stihova koji se nalaze na spomeniku, a koje on , naravno zna napamet.