Teslio

Ne razumem. Stvarno ne razumem. Kako ljudi mogu biti takvi? Kao kad konjima staviš oglavke i vide samo ono što im je ispred nosa. I ništa više.

I džaba se ti zapljuješ kao totalni idot objašnjavajući im da stvari ne moraju biti onakve kavima ih one vide. Mogu biti, na primer, i onakve kavima ih vidiš ti. Zašto da ne? Ali oni neće i neće. Ne žele da vide stvari tvojim očima. Kako neće? Tako. Neće! I tačka.

Zamislite kakav je to bezobrazluk. Ogorman! Ne želeti videti stvari na vaš način. A to je ubedljivo najbolji način. Samo što oni to ne žele da priznaju.

Toliko ste se trudili da im objasnite,da im pokažete, da im dokažete – nacrtate čak! I flomastere u boji koristite! Ne vredi. Ništa.

Zar oni smatraju da vi niste dovoljno pametni da vidite bolje od njih? Usuđuju se da vas ponižavaju na takav način?

To je sramotno. Toliko sramotno da ne želite sa njima više ni da se družite. Jednostavno, ne želite. Kad bi ste iz svoje bliže i dalje okoline mogli izbaciti sve takve osobe, vaš bi život bio baš – prijatan. Zamislite, nema nikoga ko bi vam se suprotstavljao, nikoga ko bi vas nervirao...

To bi bio život! To bi bila uživancija. Sve onako kako vi vidite i zamišljate. Mmmm. Kakavbi to život bio.

Ali, ne može. Nema takvog života. Osuđeni ste na život sa ljudima kojima ništa ne možeta objasniti i pokazati i dokazati. Jer oni to ne žele.