Teslio

Nisam zapalila cigaretu ima cirka 15 godina. I nje mi falila. I bila sam ponosna na svoje dostignuće.

Poslednjih dana, pak, imam neodoljivu želju da zapalim cigaretu. Osećam njen miris u vazduhu iako niko u mom okruženju ne puši.

Moja pluća vrište za cigaretom, za tim slatkim, omamljujućim mirisom koji će me u trenutku smiriti.

Smiriti? Pf. Da, smiriti.

U stvari, potreba za cigaretom je potreba za smirenjem, potreba za unutrašnjim mirom. Toliko toga me strefilo ovh nekoliko dana... Tjah, gde dana, nekoliko meseci, a ja ... Nemam snage , čini mi se - pucam po šavovima.

Stres za stresom a ja ne umem da se nosim s njime. Mislim, inače umem. Ali trenutno... Nemam pojma šta  mi je. Nemam pojma zašto ne umem da se nosim sa svim što me je pritislo.

Zato cigareta? Bekstvo? Moguće – inače često bežim u tom smeru – pitanje je jedino biram li hranu ili... Nema ili, birala sam hranu.

Hoću li odabrati cigaretu? Nadam se da neću.

Hitno mi je potrebna grupa podrške koja će mi reći da ne palim cigaretu, da ja to mogu, da mi nije potrebno bekstvo, da...

Topla je noć napolju. Topla i vlažna. Odoh da se prošetam. Valjda će proći.