Teslio

Nervira me ovih dana što u ovoj našoj "demokratskoj državi koja teži ulasku u evropsku zajednicu", ne znam da li "TO" mogu da zovem Srbijom, više nemam pravo glasa, ni pravo da slobodno govorim.

Ne sme se više ništa reći, a što se protivi "nekim stavovima i mišljenjima".

Nikad nisam bila clan neke partije (cak ni u ona vremena SFRJ - nisam usla u savez komunista, a to se tad jos moglo i islo onako automatski), nisam ni sad, niti cu biti - ja sam vecita opozicija - ja cu uvek imati drugacije misljenje i od pozicije i opozicije, bar u ovoj zemlji, a cini mi se i na ovoj planeti.

Sad veca prava, glasa i govora, imaju i madjarski fasisti i siptarski teroristi i evro-americki okupatori, jedino su Konuzina (naravno zato sto je rus) potkacili, ali eto i on je rekao, a mi svi cutimo... Neki nemaju sta da kazu, neki idu linijom manjeg otpora, neki su peta kolona, neke ucutkuju...

Tisina, narod cuti. Pitam se dokle? Sta ce to dati na kraju?

Mnogo me nervira kad me lazu sa televizije, radija, medija - nismo svi ovce, nismo glupi, ni slepi, ima nas bas raznih i razlicitih, a politicki i socijalno smo vrlo svesni, meni se bar cini. E sad, nisu svi osvesceni, to je neka druga prica.

Ranije sam mnogo volela da pogledam sta kazu navijaci, raznih srpskih klubova, pogotovo ova dva najveca - oni su mi bili drustveni toplomer. Ali nisam samo ja osluskivala sta oni pricaju, pobrinuli su se i drugi - sad je sve teledirigovano i pod kontrolom...

Eto, bas me sve to nekako nerivira ovih dana. Onaj goruci osnvni problem ne smem ni da pomenem, inace ce se odmah naci neko ko ce me proglasiti "gorom od radikala", a verovatno to i jesam