Да ли бор, ка небу пропет
памти клицу из које је никао???
Дал` орао крсташ,
под облаком распет
гнезда се сећа из којег полете,
или се небу већ сасвим свикао????
Кад стени једном
небо обећаш
и утроби земљиној
кише и облаке,
тада се распни -
у небо пропни...
не тражи више
властите трагове
Нека ти мисао
високо допре
јер пад нас увек
у заседи чека...
Ко високо лети -
томе пад не смета
јер једном знаћеш
да стићи си могла
од корена својих
до кровова света!!!!
Prijavite se da biste objavili novi komentar
Perica: To va je kad se popnete na vrh, pa gledate odozgo ;)