Pojavio si se u naizgled pogrešnom momentu,a onda si raširio belo platno u mojoj glavi i počeo da nanosiš boje. Mešao si plavu i žutu, žutu i crvenu, crvenu i plavu..i lagano davao smisao svom postojanju tu gde jesi sada.Onda si počeo prstima da šaraš po mojoj duši. Naslikao si sunce i osmeh. Slikao si vatru u mom srcu i plamenove divlje i jake, neukrotive poput mene same. Svaki potez ima svoj smisao, svoju svrhu, igraš se neprimetno u senci mojih misli. Izazivaš na dvoboj svaku moju reč, svaki moj pokušaj da shvatim koliko boja zaista želim na platnu. Pustiću te da se igraš i dalje, da slikaš i opijaš me detaljima. Prepuštam se da me vodi neka nevidljiva sila, vučeš me kao magnet i ne mogu da se oduprem svojim željama da me išaraš celu. Kad završiš sa slikanjem, ostavi boje blizu,ako neka izbledi da je pojačaš- jer ti to umeš.
Prijavite se da biste objavili novi komentar
Talas čiste radosti zapljusne me kada prepoznam srodno biće..:)
Upij u sebe sve te boje, pusti da zasvetle u dnu tvojih zenica...ne dozvoli da izblede!
I neka te njihova jarkost i raznobojnost razbukte ...kao vatra u zimskim noćima....