Besplatno školovanje-malo sutra!
Prvaci su dobili besplatne udžbenike i to je sve čime se ova zemlja može pohvaliti sa svojim besplatnim školovanjem. Udžbenik za Engleski jezik se kupuje i košta „samo“ 1000 din. A štampa se u Srbiji, dok su neke pametnije škole naručile Oxfordov udžbenik koji košta skoro duplo manje. Hvala savesnoj školi što bira domaće, a najskuplje.
Sveske, uvijači, plastelin, vodene boje, flomasteri, voštane i drvene bojice, ranac, patike, cipele, oprema za fizičko...podvučeš crtu i dobiješ iznos od nekih 30-40.000,00 din. I ovo je samo početak. I ovo je minimum minimuma šta sve treba jednom đaku
.
Uskoro očekujem neku extra ponudu za školu u prirodi koja će biti minimum 15.000 din. za 7 dana boravka.
Izborni predmet više nije stvar izbora dece već škole. Zakon i pravila su tu da se krše. O,majko Srbijo,šta smo ti zgrešili!?
I šta mogu na kraju da kažem osim SREĆAN POLAZAK U ŠKOLU! Ali više od sreće potreban nam je novac da to školovanje izfinansiramo. Žao mi je što nemam 5000 evra i da je upišem u privatnu školu da me glava ne boli od koje kakvih gluposti.
Prijavite se da biste objavili novi komentar
I ja sam prosvetar, ali kao jedinka ne mogu iskoreniti ukorenjeno!
Skola Samerhila..iluzija...
Moja sećanja beleže lepe uspomene na školske dane..
Tada su školski udžbenici bili besplatni..mogli smo ih naslediti.
Danas udzbenike ne biramo mi, roditelji, već ucitelji/ce...
Današnjoj deci je smešno što su se pre 20ak god. nosili školske uniforme..
A, danas je normalno da pupak viri ili da su gola ledja.
Bilo je zabranjeno pušenje u školskom dvorištu.
Đaci nisu izlazili osim vikendom, a na rođendanima je obavezno prisustvovao i neko od roditelja.
Prošišala sam temu..
Valjda sam htela reći da je u moje vreme sve bilo lakše i jednostavnije....
Starim:))
Postala sam bezidejna!
Mnoge stvari su bile za dzaba NEKADA!
Ucitelji, nastavnici, profesori, svima je stalo do djaka, da ga/je izvede na pravi put, posavetuje, nauci necemu, NEKADA!
Danas je to sasvim druga prica. Tesko je (cast izuzetcima), potrositi i ceo dan na poslu, a kamoli nekoga vaspitati il' nauciti necemu.
Da je zalosno, zalosno je. Nije samo drzava kriva, svi smo krivi. Sta bi bilo kada niko nebi slao svoje dete u skolu nedelju dana? Mozda bi se neko podigao iz kozne fotelje i poceo da radi nesto.
Treba napraviti neki standard. Od patika pa do kape. Znaci svi da imaju iste patike/cipele, svi da imaju iste uniforme, svi da imaju iste torbe. Da se ne pravi razlika izmedju burzujcica i siromaha, nego da su svi isti i slozni. Normalno to je samo moguce ako ce foteljasi da podignu svoje buljsone i obrise ruke od masne jagnjetine, pa da se bace na posao.
Pozdrav
Само да не буде, директор се договори са произвођачем, па буде саучесник у добити?
Испао би опет удар по џепу родитеља, али на дуже стазе, макар привид равноправности.
Већ се основци кочопере у "брендираној" гардероби, са "фенси" телефонима, накитом, а нама је такво нешто и у гимназији било забрањено. Истина, мобилни није ни постојао, али...
Лично, не носим одело, кравату, али још нисам крочио на Факултет у кратким панталонама, папучама, док студенти (и студенткиње) здушно долазе као на плажу.
Бесплатни уџбеници- каква превара. И у Рају је била змија, а ово? Бар да су иоле трајни, него их мењају чешће но просечни Балканац гаће и чарапе! :Р
У ФАРМЕРКАМА, а чак је имао и дужу косу!
А ми пионири малени, у блузама и кецељама. :)
Како рече колегиница, ближа њима но мени по годинама,тако у комбинезону, папучама, са штипаљком у коси ни пред мужем од спаваће до купатила!
После се чудимо што Филолошки зову Акваријум, Школа за удаваче и слично. ;)
Наравно, нису сви, али довољно.
A sad malo ozbiljnije To sa nacinom odevanja i moblinim telefonima vodi u najblaze receno dno dna, katastrofu; ali nemoj da se zavaravate da toga nema i ovde jer itekako ima...
Nasrecu ili ne, poslo mi je za rukom da ove moje 'mafijase' ovde naucim razmisljanju a ne da samo uzmu PC i da nadju odgovor kao od sale. E sad, koliko ce da to rade bas tako to vec ne znam ali se iskreno nadam da nece nikad da zaborave ono cemu sam ih naucio
Сећам се мука једног дечка, разредног сапатника неких мојих старијих (тада "великих") познаника и другара...
Набавио весељак-ђак дигитрон, у време када је то била висока технологија, ивица научне фантастике. Прошверцује га у школу, пресрећан лепом идејом да помоћу чаробне справе савлада без ангажовања сиве масе писмени из математике.
Само, није мајстор свако ко набави чекић, ваља знати и ковати! Мислио је, сиромах, како ће да укуца почетне податке, а справа сама одради читав поступак! Наравно, дигитрон је био онај рани, са основним радњама, који би можда успео да скрати "пешачење" некоме ко има потребно знање, што овде није био случај. ;)
Исти "јунак" је за следећи писмени (опет математика, наравно) спремио још лукавији план, достојан Болдрика.
Наиме, тада је Скробара, једна од фабрика у саставу ИПОК "Серво Михаљ" избацила на тржиште декстрозу, иначе нуз производ њиховог предузећа.
Повелике нит бомбоне нит таблете, повелики овални комади, налик на албино буба швабе, али капиталце. Ароме и боје у почетку нису стављали, тако да је укус и изглед био,благо речено скроман.
Да би се ТО и продавало, направише рекламу, цртани филм. Клинац кржљав, апатичан, анемичан, што би рекли Банаћани "Ни мати да му не каже пиле моје!", а суровији живаљ очевог завичаја "Умрло у мајку!". Ма туга, јад и чемер. Тек, после једне декстрозе, преобрази се у чудо, супер јунака, горе од Попаја. У пар секунди освоји олимпијске медаље у десетобоју, Нобела за физику, медицину, књижевност, нај девојке у школи, пребивши узгред Али-бабу са 40 разбојника закључно... :)
Дакле поново наш јунак покушава да превари систем и хвата пречицу. Док остатак разреда мозга, ради, макар преписује, он одлучно али кришом мљацка декстрозу (узео скоро килограм!). Прође први час, велики одмор,добар део другог часа, он и даље прежива над празном вежбанком... док није, пред сам крај пиосменог колабирао од хипогликемије, заглавио на испирање желуца, наравно, добио кеца!
Режијонајбољисте, убришите дуплирано и пустите нешто од Џеја! ;)
Elem, kad si pomenuo Alibabu i 40 razbojnika ima onaj jedan vic:
Tri lika razgovaraju i hvale se jedan drugom koliko dece imaju. Prvi kaze:
- Pa eto, moja zena je pre vodjenja ljubavi citala 'Tri praseta' i kasnije rodila trojke.
- Eh, to je bas super. Moja je citala 'Snezana i sedam patuljaka' i kasnije rodila sedmero dece
Treci covek gleda u ovu dvojicu, lupi se po celu i rece "Moram brzo kuci!" Ova dvojica ga pitaju "Sta je sad bilo?"
- Ona moja ludaca citala "Alibaba i 40 razbojnika!"
Dobar vic, Alex:))
Nego . volim ja računanje "peške"- što je sigrno, sigurno:)
Tamo u kraju odakle su moji rodom jedan decak bio u skoli i sad uciteljica im zadala zadatak da sto je vernije opisu vuka, ponasanje i sve to. Elem, javi se taj decak i kaze:
- Drugarice uciteljice moj deda zna kako vuk zavija!
- Odlicno, dovedi ga sutra u skolu!
Sledece jutro doveo mali dedu u skolu i kad je poceo cas kaze uciteljica dedi:
- Deda ajd nam pokazi kako vuk zavija!
- Ne znam ja to, cero, rece deda
Uciteljica pogleda u malog i upita ga:
- Zasto si lagao?
- Ma nisam, nego vi ne znate da ga pitate, to je problem!
- Ajd pitaj ga onda ti, rece uciteljica
- Deda, deda...kad si zadnji put imao seks?(ovo je inace bilo prostije receno ali necu da pisem u originalu)
- Davno je to bilo....auuuuuuuuuu - rece ded
- Eto vidite drugarice uciteljice, sta sam vam rekao da zna!